Како је „ћиро“ замакао преко Златишта

Долазак железнице променио је живот у Херцеговини
Први „ћиро“ стигао је у билећку варош долином Требишњице 1931. године а последњи је замакао преко Златишта у мају 1976. године. Колико је жељезница значила Херцеговцима видјело се тек када су је укинули. Многа мјеста и околна села потпуно су замрла, ти крајеви су поново постали забит, а становништво отишло у бијели свијет. Данас је штрека зарасла у драчу и сренслу док су околна села углавном опустела.

Вијековима се Билећа налазила на караванском путу од Дубровника ка Босни и Србији али је временом постала спутна варош без добрих саобраћајних веза са свијетом. Турци нису градили друмове а Аустроугари чим су дошли у Херцеговину почели су да обанављају и граде цесте и жељезницу.

Долазак првог воза у Требиње 1901. године

Пруга од Хума до Требиња отворена је за саобраћај 1901. године а Херецеговке су је „метнутле“ у пјесму јер су хиљаде младића из ових крајева њоме одлазиле ка Дубровнику и Котору на бродове за Америку.

Жељезница је стигла у Билећу тек у вријеме Краљевине Југославије. Прво је отворена пруга од Требиња до Ластве 1930. године, а следеће године „ћира“ је стигао и до Билеће. Билећани су од тада могли возом ка Требињу, Дубровнику, Чапљини, Мостару, Сарајеву, Београду али се за Никшић и даље морао седлати коњ.

Железничка станица у Билећи

Иако су вијековима дијелили добро и зло Црногорци и Херцговци повезали су се тек на Петровдан 1938. године жељезничком пругом.

Због неприступачног терена проблем повезивања Црне Горе са железницом у Југославији био је нерјешив дуго година. Био је то скуп пројекат а пара није никад било довољно да би се започели било какви радови.

Тунел Омотић на прузи Билећа – Никшић

Постојао је план да се гради пруга од Устипраче и Фоче преко Тјентишта до Билеће и даље за Никшић али се од ове идеје одустало због неприступачног терена преко Зеленогоре и Тјентишта. Радови су почели тек почетком тридесетих година 20. вијека потпуно другом трасом.

Коначно је одлучено да се на постојећу пругу Габела-Требиње  направи наставак преко Билеће до Никшића. Прва дионица од Требиња до Ластве у дужини од 11,9 километара завршен је 3. августа 1930. године.

Изградња моста на реци Зети

Пруга ка Никшићу је грађена одлуком југословенске владе а на изградњи је ангажовано између 1.500 до 2.000 радника, углавном мјештана из околних села и вароши. Пруга је пролазила кроз камењар без извора воде па су на станицама грађене цистерне за кишницу.

Због отежаног терена радови су текли споро и тешко, градили су се потпорни зидови, насипи и усјеци. На прузи је било седам тунела укупне дужине око један километар. Поред стајалишта изграђено је и шест станица са станичним зградама, службеним објектима и становима за жељезничаре: Петровићи, Вилуси, Подбожур, Трубјела, Стуба и Никшић.

Радови на прузи Билећа-Никшић

Пруга је пуштена у саобраћај на Петровдан 12. јула 1938. године али су радови трајали још неколико мјесеци. У Никшићу први воз је дочекало више од пет хиљада људи а са градских бедема огласиле су се прангије. Два мјесеца касније, на званично отварање пруге дошао је и председник југословнеске владе Милан Стојадиновић.

Железничка станица у Никшићу

Кад је почела да се гради брана у Гранчареву почело је и измијештање трасе пруге Билећа – Требиње. Десетак година касније донета је одлука да се потпуно обустави жељезнички саобраћај и према Никшићу и према Требињу.

Последњи воз од Никшића ка Чапљини кренуо је 26. маја 1976. године. Црногорци незадовољни укидањем жељезнице наваљивали су стијене на пругу. У Билећи, како тврде машиновође, није било званичног испраћаја, али је десетак људи ипак испратило последњи полазак воза са билећке жељезничке станице.

Мимоилажење возова у станици Вилуси

У Требињу шеф станице је забранио испраћај воза а на дијелу пруге кроз Попово поље од Хума ка Чапљини доводили су дјецу из школа и бацали цвијеће на пругу. Било је и суза и кукњаве. Тако се се Херцеговци поздравили са „ћиром“.

Власти су објашњавале да пуштањем у саобраћај пруге Београд – Бар, пруга од Никшића ка Билећи и Требињу више није рентабилна, поготово што је била уског колосјека.

Чувена билећка окретаљка

Данас се само старији сјећају путовања „ћиром“ а млађи су о томе слушали у причама о  жељезници и томе колико је она значила Херцеговцима и колико им је промјенила живот. То се добро видјело тек када су је укинули. Многа мјеста и околна села пуна живота потпуно су замрла.

Испраћај последњег воза из Билеће 1976. године

Пасивни крајеви кроз које је пруга пролазила, њеним гашењем поново су постали забит, а становништо, омладина пре свега, отишла је у свијет.

Шине су претопили, прагове покрали, а штрека је данас зарасла у драчу и сренслу док су околна села углавном опустела.

 

Никола Тркља

It's only fair to share...Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Email this to someone
email

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


17 − fourteen =

*