Уснуо у Господу патријарх српски Иринеј

Његова светост архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски Иринеј упокојио се јутрос у 7:07 часова у војној ковид болници „Карабурма“, саопштила је Српска православна црква.

Да је дошло до погоршања општег стања поглавара српске цркве као последица оболевања од ковида 19, објављено је у четвртак ујутру уз информацију да се осим конзилијума српских лекара специјалиста о здравственом стању његове светости, који се лечио у војној ковид болници „Карабурма“, брину и лекари из Руске федерације.

Пре неколико дана, у недељу 15. новембра патријарху српском Иринеју стање се такође било погоршало због хроничне срчане слабости, али је уз терапију стабилизован да би до поновног погоршања дошло у ноћи између среде и четвртка.

Поглавар српске цркве лечио се у болници на Карабурми од 4. новембра када је примљен због позитивног теста на вирус корона. Патријарх је, како је тада саопштено, редовно тестиран, у том тренутку није имао никакве симптоме и смештен је на болничко лечење како би се његово стање пратило.

Његова светост патријарх српски Иринеј био је 45. поглавар Српске православне цркве, на чијем је челу био десет година. Рођен је у селу Видова код Чачка 1930. године од оца Здравка и мајке Милијане Гавриловић, а на крштењу је добио име Мирослав. По завршетку гимназије у Чачку, уписао је Богословију у Призрену, а затим и Богословски факултет у Београду.

По завршеним студијама, одлази у војску, да би по окончању војног рока био постављен за професора (суплента) Призренске богословије. Замонашио га је патријарх српски Герман у манастиру Раковица октобра 1959. године, после чега одлази на дужност суплента Призренске богословије.

Десет година касније, постављен је за управника монашке школе у Острогу, одакле се поново враћа у Призрен где је обављао дужност ректора Призренске богословије. Са те дужности је 1974. изабран за викарног епископа српског патријарха са титулом владике моравичког, а годину дана касније устоличен је за епископа нишког.

Ту дужност епископ Иринеј обављао је све до 2010. године када је 22. јануара на Светом архијерејском Сабору изабран за 45. поглавара Српске православне цркве са титулом коју су носили и његови претходници: архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски.

Патријарх Иринеј ће највероватније бити сахрањен у крипти Храма Светог Саве, казао је за Танјуг шеф Информативне службе СПЦ протођакон Радомир Ракић. Патријарх би, ако није другачије одредио тестаментом, био први патријарх сахрањен у овом Храму.

Чин устоличења Његове светости патријарха српског Иринеја обављена је дан касније у Саборној цркви у Београду. Званично и предањско устоличење у храму Светих Апостола у Пећкој патријаршији извршено је 3. октобра 2010.

Како тада, када је у приступној беседи говорио о значају Косова и Метохије као духовне и историјске колевке српског народа и борби за очување те територије у саставу Србије, тако и током наредне деценије, колико је управљао српском црквом Косово је остало у фокусу његовог јавног деловања као патријарха српског.

Изабран у тешко и изазовно време за српски народ, патријарх Иринеј неуморно је путовао по свим крајевима где има српског рода, састајао се са председницима Србије, државним званичницима, поглаварима православних помесних цркава, високим представницима других хришћанских цркава.

За време његовог управљања српском црквом нови замах добили су радови на Храму Светог Саве чије је унутрашње уређење на самом крају и којег дана скраси велелепни мозаик који, нажалост, патријарх Иринеј неће освештати, како је било планирано.

Био је 2013. домаћин највећег скупа у историји Српске православне цркве, како је тада описана прослава јубилеја поводом 1.700 годишњице доношења Миланског едикта. Слављу у  Београду, Нишу и Подгорици присуствовало је шест патријараха, високе делегације свих православних помесних цркава као и оне других хришћанских цркава.

Предводио је делегацију српске цркве на заседању Светог и великог Сабора на Криту 2016. године, као и на саветовању православних цркава почетком ове године у Аману.

Почетком 2020, српска црква објавила је да ове године обележава неколико јубилеја његове светости: 60 година монашке, 45 година епископске и 10 година патријарашке службе Богу и роду српском.   

It's only fair to share...Email this to someone
email
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


nineteen + fifteen =

*