У селу Милавићи код Билеће недавно су откопани остаци цркве из ранохришћанског периода. Археолози сматрају да црква потиче из петог века. Осим темеља у центру богомоље откривена је необично вредна крстионица у облику крста исклесана у камену.

На овом локалитету који се налази између Билеће и Берковића раније су научници пронашли и минђуше и дугмад за које се сматра да потичу из средњег века.

Ово археолошко откриће указује да су на простору данашње билећке општине хришћани живели и имали своје храмове још пре хиљаду и петсто година.

Истраживања у Милавићима трају већ пет година.

„Археолошко налазиште Црквина у Милавићима обухвата некрополу са стећцима и активно православно гробље, а некропола са стећцима друга је по величини у Херцеговини, после Крекова у Невесињу, каже Љиљана Врућинић, археолог Републичког завода за заштиту културно-историјског насљеђа РС.

Пронађени су зидови чије контуре нису у потпуности јасне, али је посебну важно било откриће крстобразне крстионице. Прелиминарни закључак је да је то ранохришћански период, сматра Врућинићева.

Проналазак крстионице, изузетно ретког и једног од најлепших налаза који је пронађен на овом простору, па и шире, као наушнице које вероватно означавају припадност слоју елите, али и бројни други покретни артефакти говоре у прилог тези да је археолошко налазиште Милавићи једно од најзначајнијих код нас.

Међународни тим археолога ради на истраживањима у Билећи, која су од међународног значаја јер резултати треба да дају допринос европским открићима о начину живота у средњем веку на овим просторима, изјавила Моника Милосављевић професор Одељења за археологију Филозофског факултета у Београду, преноси Срна.

Истраживања у Билећи су део великог европског пројекта разоткривања тајне стећака, где се све они налазе и шта значе за средњовековно друштво. Тај пројекат у Билећи трајаће наредних пет година, рекла је Милосављевић и додала да су ове године истраживали у околини Билеће на две локације у селу Баљци, где су пробна истраживања почела прошле године, и у селу Милавићи где се већ низ година ископава локалитет Црквине.

Ова археолошка истраживања веома су значајна за културно наслеђе овог краја, имајући у виду и то да Билећа има снажан историјат истраживања на локацијама пре потапања Билећког језера, са низом фантастичних локација попут Паника са познатим мозаицима и показатељима хришћанства, који су међу најранијим на овим просторима.

Међународни тим археолога истраживача у Билећи предводи Саша Чавал из Научно-истраживачког центра Словеначке академије наука и уметности и Археолошког института Универзитета Станфорд у сарадњи са професорима из Београда, Бањалуке и Љубљане.

Пројекат археолошких истраживања у Билећи финансира Европски истраживачки савет, уз подршку општина Билећа и Берковићи.

На налазишту у Милавићима завршена је још једна фаза археолошких ископавања која спроводи међународни тим истраживача.

„Открили смо једну касно античку цркву димензија 8 са 13 метара што је за пети век врло велика грађевина и то у крају за који до сада немамо никаквих извора да је тако нешто велико некад овде постојало. Постоји топоним Црквина и гробље у Милавићима, сви смо мислили да је то средњи век. Сада се показало да је то још неких 700 година старије него што смо мислили“, каже др Чавал и наводи да откривена крстионица из петог века добро очувана и да је одличан пример касно античке архитектуре.

„Људи требају да знају да је овај простор био врло богат и био је изузетан. Стварно можете да будете весели да имате нешто што нико други нема“, каже др Чавал.

Археолог др Љубица Срдић истиче да раде по најсавременијим методама археолошких истраживања у свету, а да је у њихов посао од 2019. године када су започели истраживања до сада било укључено око 30 доктора наука свих струка.

Научници посебно наводе значај истраживања на Баљцима која би требало да дају одговоре на питања о животу у средњем веку на овим просторима.

Поред гробља које је под Унесковом заштитом на Баљцима има више од 100 различитих тумула, има и земљених и камених хумки. Открили смо један средњовековни гроб из 14. века, а пронашли смо и остатке праисторијског гроба са жељезним копљем, две бронзане игле, тако да смо одмах знали да тулум потиче из гвозденог доба, а анализа нам је потврдила да је то из четвртог века пре Христа“, објашњава др Луција Грахек, научница са Научно-истраживачког центра Словеначке академије наука и уметности

Ови историјски остаци значајни су не само за научнике, него и остале људе. Мало ко зна за ова вредна историјска налазишта у околини Билеће. Можда би надлежни могли да направе бар  информативну табла да се на Баљцима налази гробље под Унесковом заштитом а у Милавићима црква и крстионица из петог века.

Чланак Код Билеће откривена црква стара више од 1500 година се појављује прво на Билећа.рс.

Када је рат протутњао, нова власт је одмах запосела краљевске виле и дворце на Дедињу и другим местима. Музеји, библиотеке и легати су прочишћени, избачени су непожељни документи, књиге, списи, фотографије. Историја има своје ломове када уводи нову грађу. Много тога је склоњено у тајне архиве а још више спаљено и уништено. Новоговор је увео строга правила свога стила.

Прича о украденим, а потом у земљу враћеним сандуцима злата имала је безброј варијаната и различитих сведока. Лица су им остала непозната. Вероватно су неке вести у чаршију пуштали странци, друге политичари, а неке опет поражена страна. Већина се само у једном слаже – да је после рата лакше било изгубити главу него у самом рату.

Кажу да је било и таквих који су се властима сами пријављивали а да нису знали због чега. У великом страху су сами себи постали сумњиви. Најчешће речи које су гласно изговаране биле су: издајник и непријатељ. А то је могао свако за трен постати, без изузетка.

Кажу да је неки човек из Топлице престао да говори на дан ослобођења и сви су га сматрали глуваћем и мутавцем. Тако је издржао десет година и спасао главу. Нит га је неко шта могао питати ни за било шта окривити, а још мање од њега тражити одговор.

Када је прошла ибеовска фртутма и Хрушчов стигао у Београд, човек из Топлице је први пут проговорио. Тада се сазнало да је он био краљев аутомеханичар и надзорник крунске гараже.

После убиства краља Александра, деветог октобра тридесет четврте године, у Марсељу, његов аутомобил је враћен на Калемегдан, у Музеј принца Павла (краљица је с њим учествовала на тркама, иако је имала троја својих кола.). То је била најпосећенија установа у коју су долазиле ђачке и студентске екскурзије, радници и народ из разних крајева земље.

Ђаци су дечјим листовима слали своје саставе, приче о ауту који су видели. Слика с клонулом главом круне на задњем седишту аутомобила обишла је свет, уз сензације и нагађања светских новинара.

Они који су организовали убиство највише су га тобож жалили. Слали су телеграме, давали изјаве и обећавали да ће ухватити терористе. Дипломатија има два језика, јавни и тајни.

Аутомобил је био смештен у посебну салу и ограђен црвеним канапом, налик на гајтан. Изгледао је црњи него што је био, некако снужден и са осећањем кривице. Папучица с које је атентатор пуцао висила је као осуђеник који је признао злочин, попут пераја морског пса којим прво млатне и ошамути жртву а онда је поједе.

Кров је био навучен а прозорско стакло спуштено да се не би видели крвави трагови убијеног српског краља Александра и француског министра Бартуа. Неко их је прао, али се људска крв никада не може опрати.

Трагови остају месецима и годинама. Народ је стајао и пролазио у тишини, као поред мртвачког одра. Има тренутака када су речи празне и безначајне. Само би се каткада зачули јецаји оданих монархиста. Краљева одећа, део наоружања и личних ствари били су смештени у неколико витрина.

 До почетка рата кроз тај музеј прошло је више милиона знатижељних лица. Немци који су окупирали земљу, ваљда због осећања кривице, за све време рата, кажу, нису дирали ни музеј ни краљев аутомобил. Све је остало како је и било.

После рата, најпознатији Титови генерали наводно су виђени како се возикају у Александровом ауту. Радили су то обично после каквих забава и пијанки, ко зна да ли из неке потајне жеље да још више уздигну себе или да се наругају једном срушеном режиму и његовој пропалој власти. Окрвављено задње седиште било је замењено или пресвучено. Кров од кола није се више могао отварати.

Аутомобил је убрзо дат Дому ЈНА, да би послужио вишим официрима када иду на параде и војне слетове. Али недуго затим, променише му намену и у њега почеше товарити зелениш, месо и хлеб које су набављали у продавницама и на пијаци за потребе војне кухиње. Задње седиште избацише и уместо њега наместише дрвену гајбу, у коју су стављали оно што купе. На предњим су седели возач и главни кувар који је ишао у набавку.

Мириси су се мешали, па је често унутра било тешко издржати јер су остаци хране трулили и буђали се. Неки вешти мајстор је направио стаклену преграду по средини кола, између предњих седишта и задњег дела – гајби. Ауто су ретко прали и још ређе поправљали. У његовом старењу и корозији мора да су видели и пропадање Краљевине.

Иако је то била прилично стара марка кола, мотор му је као за инат прецизно радио и није посустајао. А мотор је као срце у човека, док је он здрав, спољашњи изглед није много важан. Звук му је подсећао на тиху хуку невремена пре кише.

Изгледао је унесрећен и понижен. Као да се људским пркосом бранио и опстајао. Црна боја његовог лица била је све блеђа, љуштила се и откривала прве шире пукотине. Десно огледало које открива опасности иза леђа пукло је и тако се слика света распала надвоје.

На ону која је прошлост и ону у којој се види садашњост. Десна папучица отпала је и однела отисак убице из Марсеља. Ауто је подсећао на неку велику препотопску животињу која је угинула, а друге, ситније звери и бубе оглодале је до костију. Али ова „племенита животиња“ је имала чврсту кичму и још је давала знаке живота.

Кожу су јој одерали, а очи, срце и мозак и даље су радили. Борба између живота и смрти свуда је присутна. А онда, једног дана, као и у животу сваког човека када остари и сроза се до самог дна, аутомобилу је намењена нова улога.

Дању је лежао паркиран у слепој улици, одмах до зграде Дома армије. А ноћу, када се заврши рад кухиње, у металним кантама и бурадима њиме су превожене помије до војничког имања.

Тамо су товљене свиње за армијске мензе широм нове Југославије. Возило је све више личило на деградираног официра који је много погрешио али не зна се шта. Одузети су му одликовања и чинови, скинуте еполете и други знаци отмености. Понижен је пред собом, пред својом војничком трупом и целим светом. Још се видела француска марка Делаге, производња из 1928. године.

Као и његов господар, краљ Александар, гурнут је у смрт људском таштином, немаром и осветом. Нигде није било сажаљења, лепог геста ни лека. Изгледао је као напуштено псето на улици, са ретким педигреом али без господара. Препуштено на милост и немилост свакојаком свету.

Помије које је превозио краљев аутомобил аљкаво су затваране у бурадима и кантама па су га испод поклопаца прскале и прљале, затварајући му тако ноздрве и плућа. Остајале су ружне маснице и мрље које су као најотровнија киселина продирале и гризле његову утробу. О, Боже, зашто допушташ такав немар и злобу!

То више није био онај мотор, ни његов звук. Тутњао је, брундао и повраћао. Као старац који избацује сукрвицу, као најгори астматичар у дубоким годинама. То није она фина мелодија машине већ љуто и болесничко шкргутање зубима.

Множиле су се ране и ожиљци по његовом телу, откривале се бразготине и флеке. Прљав и умашћен свуда, и споља и изнутра, личио је на каквог осуђеника на кога свако насрће. Видели су се већ и подочњаци, као код човека, без икаквог лека и завоја. Од осам цилиндара, као осам људских носева, два су престала да раде. Био је то почетак краја једне светле биографије.

Када је извесни Брљо, приучени борац, аутомеханичар, једне ноћи покушао да га упали, аутомобил је само крештао и кркљао. Као прехлађени логораш у каменолому Голог отока. Личио је на рањеника коме убрзано отиче крв а нико се не досећа да му притрчи и залечи ране. Приучени борац, аутомеханичар, шутнуо је ногом у врата, љут и бесан што мора да се бакће једном буржоаском крнтијом.

По наредби војних власти, сутрадан је мртвац закачен за војни камион и одвезен на сметлиште код куле Небојша. Нису га оставили на точковима већ су га гурнули и преврнули на леђа. Било је то као тужна сахрана једне часне особе и крај једне бурне историје. Онако испрљан, умашћен и испљуван, постао је скровиште за пацове и мраве, али и за храбре врапце и голубове.

Постао је олупина једног времена и заборава. Лепили су се за њега свакојаки инсекти и бубе. Черупали су га пролазници и сиромаси, део по део, кидали и одвлачили ко зна зашто и за какве намене. Мотор је први нестао без трага, а иза њега је остала слика налик на ждрело заклане животиње.

Два фара – та два краљева ока – скинута су брижном руком неког мајстора и љубитеља старих аута, и занавек спасена. Био је то крај једног аутомобила названог принц. Иако су Французи, после рата, нудили велике паре да га откупе.

Да сваки догађај има више лица постарао се да докаже лист Политика од 17. фебруара 1995. године, где је објављен текст господина Душана Пејака, који тврди да је краљев аутомобил марке Делаге стигао у Лозницу 1951. године, без крова и преправљен. У том граду служио је за обуку возача.

По његовим речима, дотрајали ауто није отеран на сметлиште већ је продат у старо гвожђе. Исто сведочи и мајстор Стеван Стојанац, који каже да је аутомобил избачен из музеја по наређењу генерала Дапчевића. Господин Раденко Јаношевић, велики познавалац аутомобила, тврди да су поклон добили од Народне технике Лознице, крајем 1954. године.

Претходно се ауто налазио на отпаду 7. јула. Трећи сведок, господин Вељко Станковић, официр у пензији, који је био старешина јединице безбедности Војног музеја на Калемегдану, тврди да је генерал Дапчевић издао наређење да се кола уклоне, али да војска није злоупотребљавала овај експонат. Свако прича своју причу.

После непуних пет деценија, умало да Титова кола доживе исту судбину краљевог аутомобила. Када је већ беснео рат у Хрватској и Босни, председник југословенске владе који је, позван или непозван, бануо преко океана, возикао се и сликао у Титовом ауту. Нешто је причао на прилично заборављеном матерњем језику и покушавао да ухвати ретки осмех бившег власника кола.

Новине су објавиле вест да ће се аутомобил продати на лицитацији, а новац употребити за пренос Титових остатака у Кумровец или на неко друго место. Један сељак, очигледно добро упућен у догађаје за време прошлог и овог рата, одмах је понудио велику суму новца, у девизама.

Кажу да је у писму стајало и образложење зашто га купује. Наводно, желео би да се мало возика, а потом би у ауту превозио помије за прехрану стоке на свом салашу. На лицитацију су се јавили бројни купци, а стигле су понуде и овог пута од Француза. Поједини Титови саборци су се увредили и видели у том догађају непријатељски чин.

Спречили су то и, колико је познато, кола још нису продата, а кад ће – не знамо.

Радослав Братић

Чланак Живот и смрт једног принца се појављује прво на Билећа.рс.

Министар рударства и енергетике Републике Српске Петар Ђокић изјавио је да је завршена изградња соларне електране Билећа компаније „Енерџи фајненшел тим” инсталисане снаге од 60 мегавата.

Соларна електрана Билећа налази се на локацији Зарјечје и простире се на 133 хектара. Удаљена је два километра од обале Билећког језера и један километар од магистралног пута Требиње-Билећа.

Билећка електрана има максималну инсталисану снагу од 60 мегавата а процењује се да ће годишње производити око 84 гигават часова електричне енергије.

На електрани је постављено 113.184 панела повезаних у 4.192 групе и монтираних на 1.048 тракера. Електрична енергија из соларне електране продаваће се на тржишту, а инвестиција је процењена на више од 53 милиона евра.

ЕФТ је концесију од Владе Српске добио 2020. године на период од 50 година, а што укључује период пројектовања и изградње од 3 године и период коришћења у трајању од 47 година.

Кинеска компанија „Донгфанг електрик интернешенел корпорејшен” била је извођач пројекта изградње соларне електране Билећа.

Према речима министру Ђокића Република Српска до 2030. године планира изградити и пустити у рад 1.200 мегавата нових енергетских објеката.

Чланак Завршена соларна електрана Билећа која ће годишње производити 84 гигавата струје се појављује прво на Билећа.рс.

Председник Народне скупштине Србије Владимир Орлић угостио је данас децу из Херцеговине – Република Српска. У свом обраћању, Орлић је изразио задовољство што има прилику да поздрави ученике из Херцеговине који су, како је рекао, код своје куће.

– Овај Дом, као што знате, припада не само свим грађанима Републике Србије, он припада свакоме ко је део нашег народа, где год да живи. Добро нам дошли – поручио је Орлић.

Он је рекао да Народна скупштина представља историјски и културни споменик и сведочи о постајању и трајању наше државе и народа. Додао је и да Дом Народне скупштине представља место где се спроводи државна политика, која подразумева изградњу државног и националног самопоуздања кроз јасне резултате.

– Том политиком данас водимо рачуна и о нашој блискости, чувамо своју културу, језик, негујемо своје ћириличко писмо и бринемо о сваком човеку, а посебно нам је битно да ту бригу покажемо за припаднике српског народа, где год да они живе.

Додао је да држава води политику јачања Србије, која се огледа кроз отварање фабрика, градњу аутопутева и железница, али и кроз улагања у школе, универзитете, нове технолошке паркове и институте, клиничке центре.

– То је све ваше и оваква политика је усмерена и према вама. Ту и такву политику у Србији предводи председник Републике Србије Александар Вучић, спроводи је Народна скупштина, а реализује је Влада Србије – поручио је Орлић.

Председник Скупштине се захвалио организаторима и заменику председника Одбора за дијаспору и Србе у региону Народне скупштине Милимиру Вујадиновићу, који су омогућили деци боравак у Србији.

Орлић је послао поруку ученицима да искористе ове дане да упознају лепоте Србије и да осете њену љубав.

– Сви ми знамо да са љубављу коју ви имате за Србију мало шта на овом свету може да се пореди. Увек гледајте и ви шта можете да учините за своју Србију, а да знате у њу сте, као и сваки град у њој, свако место, а посебно у овај Дом, увек више него добродошли, јер ово је ваша кућа – закључио је Орлић.

Педесет најбољих ученика основниих школа из Херцеговине бораве у петодневној посети Србији захваљујући ангажовању Дејана Стошића из Смедерева,  бившег народног посланика, члана управе Завичајног клуба Билећана и великог добротвора који је организовао више хуманитарних акција помоћи Херцеговини, одакле су његови преци.

Чланак Најбољи херцеговачки ђаци код председника Скупштине Србије се појављује прво на Билећа.рс.

Тема састанка била је сарадња поводом предстојеће посете најбољих ученика из херцеговачких општина матици Србији.

Овај сусрет иницирао је Дејан Стошић, бивши народни посланик и велики добротвор који је организовао више хуманитарних акција помоћи Херцеговини, одакле су његови преци.

На састанку у Скупштини Србије такође је разговарао и о питањима која интересу наше сународнике, који живе у Републици Србији и Републици Српској.

Народни посланик Вујадиновић информисао је представнике удружења Билећана, Љубињаца и Требињаца о пројектима и пословима које Република Србија финансира на југу Републике Српске.

.

Чланак Представници херцеговачких удружења у Скупштини Србије се појављује прво на Билећа.рс.

Иницијатор ове племените акције је Дејан Стошић, бивши народни посланик и члан управе Завичајног клуба Билећана и велики прегалац у очувању завичајног идентитета Херцеговаца.

Дејан, чији су преци рођени у Херцеговини и ове године је одлучио да угости 50 најбољих ученика из херцеговачких основних школа који би у периоду од 12. до 17. септембра посјетили Србију.

Према Стошићевим ријечима, долазак ученика је предвиђен за 12. септембар када ће ђаци посетити Смедерево и упознати се за култруно-историјским знаменитостима последње престонице средњовековне српске државе.

Другог дана посете, 13. септембра,  ученици ће посетити Београд где ће као и претходних година имати прилику да обиђу зграду Народне скупштине, Патријаршију, Храм Светог Саве, гроб патријарха Павла и друге знаменитости.

Трећег дана, 14. септембра ученици ће посјетити Свилајнац и обићи тамошњи Природњачки музеј, а потом ће посјетити Крагујевац, гдје ће осим посјете Шумарицама обићи и сједиште Епархије Шумадијске.

На сам празник Дана српског јединства, слободе и националне заставе најбољи херцеговачки основци обићи ће Крушевац, престони град кнеза Лазара.

Последњег дана боравка у Србији ученици ће имати прилику да се провозају „Соколом“ брзом пругом Београд – Нови Сад.

Приликом боравка у Српској Атини, ученици ће бити гости и завичајног удружења Срба Херцеговаца које предводи Божидар Миловић.

Повратак ученика за Херцеговину је превиђен 17. септембра.

Чланак Најбољи ђаци из Херцеговине поново долазе у матицу Србију се појављује прво на Билећа.рс.

Прва група кинеских радника стигла је у Билећу и према најавама надлежних до краја маја почиње изградња хидроелектране Дабар у Дабарском пољу.

Послије двије године и осам мјесеци тешких преговора, коначно су се стекли услови за завршетак изградње пројекта Хидроелектране “Дабар”, прве у подсистему „Горњи хоризонти” хидро-система „Требишњица”.

Прва група радника кинеског извођача “Гезуба груп”, са грађевинском оперативом, већ је стигла на градилиште и почела припремне радове.

Ускоро би требало да стигну и остали остали радници, у много већем броју тако да би крајем маја званично почели главни радови на хидроцентрали. – Рок за завршетак је фиксан – четири године. Тиме би била стављена тачка на оно што је пројектовано прије 60 и више година.

Генерални директор предузећа Електропривреда Републике Српске Лука Петровић изјавио је да су партнери из кинеске компаније Гезуба најавили да ће до краја маја почети главне радове на хидроелектрани ХЕ Дабар снаге 160 мегавата, са свим објектима.

„Један веома сложен и озбиљан задатак је завршен и можемо да за 42 мјесеца очекујемо да електрана буде на мрежи – рекао је Петровић новинарима у Београду, гдје је присуствовао Београдском енергетском форуму.

Он је појаснио да ти објекти подразумјевају, између осталог, брану која ствара акумулационо језеро, као и завршетак цевовода под притиском,  водостана на дијелу тунела, као и зграде са свом опремом, као и 5,5 километара канала кроз Дабарско поље, плус проширење постојећег тунела који спаја Дабарско поље и Фатничко поље од 3,4 километра.

Петровић је рекао да је такав сложен пројекат као што је изградња ХЕ Дабар тражио примјену свих процедура и законских прописа који важе у Српској и БиХ.

Он је напоменуо да је одабран кинески Гезуб и модел финансирања који је домаћи извођач предложио, те да су преговори трајали готово три године.

„Ми смо урадили све што је са наше стране. Влада је подржала пројекат изградње ХЕ Дабар и дала гаранцију за 85 процената вриједности уговора. Успјели смо да властитим средствима обезбиједимо 15 процената које смо већ уплатили – рекао је Петровић.

Осим вриједности уговора од 224 мил ЕУР по систему „кључ у руке“, уплаћено је, каже он, и осигурање кредита од 189,4 мил ЕУР код кинеске Ексим банке и након свих тих предрадњи потребно је било изабрати још и надзор над извођењем радова, што је завршена процедура.

„Сва одговорност за рокове је искључиво на страни извођача који је са својим подизвођачима дужан да радове изведе најквалитетније и у предвиђеном року – навео је Петровић.

На питање да ли је Влада Српске потписала гаранције за враћање кредита од 189,4 мил ЕУР за ХЕ Дабар, Петровић је рекао да је Влада дала гаранцију 85 одсто вриједности уговора, која је испитивана на 30 састанака са кинеском Ексим банком и њиховим тимовима.

Он је навео да је најважније то што је то најповољнији кредитни аранжман који се могао организовати на овим просторима, са каматном стопом од 2,2 одсто, са грејс периодом од четири године, плус 16 година отплате.

„Значи, то је 20-годишњи аранжман са кинеском Ексим банком. Мислимо да такав аранжман још нико није направио, јединствен је и вјерујем да ћемо направити још низ оваквих аранжмана, као што их имамо у процедури – рекао је Петровић.

Петровић је истакао да је најважније да су Електропривреда и Влада Српске опредијељени за изградњу енергетских објеката из обновљивих извора, а овај пројекат је прозиводња електричне енергије путем воде.

Он је истакао да је ово је веома важан објекат из обновљивих извора који ће производити у систему укупно више од 10 одсто енергије коју сада производи комплетна Електропривреда РС.

„Тако да можемо да кажемо да ћемо са овом енергијом добити могућност продаје зелених сертификата и учествовати на европском тржишту с обзиром на таксу на емисију угљендиоксида, али и могућност наплаћивања продаје зелених сертификата из обновљивих извора – рекао је Петровић.

Чланак Стигли кинески радници, почиње градња ХЕ Дабар се појављује прво на Билећа.рс.

Након што су најбољи ученици основних школа из Херцеговине поводом Дана  српског јединства, слободе и националне заставе били гости у Србији и обишли бројна знаменита мјеста, поводом празника Светог Василија Острошког и Тврдошког  у госте Херцеговини долази 50 ученика из основних школа у Смедереву.

Тиме се заокружује сарадња између Смедерева и Херцеговине коју је иницирао Дејан Стошић, бивши народни посланик у Скупштини Србије и члан управе Завичајног клуба Билећана у Србији.

„Овом посјетом желимо да младе генерације осјете да ријека Дрина не раздваја, већ спаја Србе са обје стране и да смо сви исти род – поручује Стошић.

Смедеревски ученици ће на пут поћи 9. маја, а током тродневног боравка у Херцеговини предвиђено је да обиђу Духовни центар Светог Василија у Мркоњићима, манастире Завалу, Житомислић и Тврдош, као и да посјете мученичке Пребиловце.

У повратку је предвиђено да обиђу и манастир Острог и помоле се над моштима Светог Василија.

Слободна Херцеговина

Чланак Ученици из Смедерева долазе у братску Херцеговину се појављује прво на Билећа.рс.

Више од четири вијека почивао је у тишини Вујо Драгојев, родоначелник Вујовића, највећег херцеговачког братстава, на ледини обраслој грабовином, шибљем и купином, заборављен од свог бројног потомства.

Вујо је сахрањен са супругом Тодором, по којој су Тодорићи и добили име на Старом гробљу испод Њива. Зараван испод Главице где се налази нешто више обрадивог земљишта зову Њиве. Ниже испод Њива је пропланак окован каменим брежуљцима и шумским растињем.

Ту је сахрањен први Вујо, родоначелник великог братства Вујовића.

Гробље је напуштено крајем XVIII вијека, када је Симо Николин основао ново гробље на Побрњачи ближе Чардаку. Негдје у то вријеме и Попадићи су основали своје гробље на Кљеновачи у Часницама. До тада су и они сахрањивани у гробљу под Њивама, гдје почива њихов поп Јован.

Морали су да траже нова мјеста за сахране јер на тој ледини више није било простора за укоп.

Са прохујалим вијековима Старо гробље је запуштено, претворено у пусту ледину са напуштеним мртвим душама. Временом гробље је све више зарастало у шипражје и тако падало у заборав.

Запуштена гробна ледина била је суморна слика која покреће јад и тугу у дубини душе сваког човјека, а посебно Вујовог рода. Нико не хаје за покојнике, а многи и не знају да су постојали. Преци Вујовића највећег братства у Херцеговини пали су у трајни заборав. Спавали су мирно у утроби земље, испод зараслог шумарка, окованог кршом и каменом.

Из Вујова гроба расло је грабово растиње, изданци храста и јасена, издижући се у небо. Гране се на вјетру повијају, а лишће трепери, као да шапуће: На његове невоље и патње није се имао коме жалити. Многа зла су га прогонила и сатирала на путу од Куча до Тодорића где је на крају нашао вјечни мир и тихи заборав од свог потомства.

Жарко Р. Симовић у књизи ,,Вујовићи у Херцеговини и њихови огранци—Вујови потомци“ описао је поријекло и родослов великог братства Вујовића у Херцеговини.

Жарко је подсетио на запуштену ледину где почива родоначелник свих Вујовића. Организовао је акцију да се обнови гробно место Вуја Драгојевог и да се стави плоча са натписом:

              ,,Ође почива родоначелник братства ВУЈОВИЋА

                                                В У Ј О

Са супругом Тодором и својим потомцима из    

                данашњих породица: СИМОВИЋ, СТЕВОВИЋ И  ПОПАДИЋ

                          Захвални његови потомци 2022 год.

Вујо Вујица доселио се из Риђана, са Грахова у првој половини XVI вијека, прије више од 400 година. Од њега до данас прошло је петнаест пасова – кољена и више од 32 породице разних презимена које воде поријекло од њега.

Процењује се да данас постоји више десетина хиљада његови потомака који живе на свим меридијанима свијета.

Вријеме је ипак, најбољи судија. Ко чини добро и остане човјек међу људима, добром му се враћа.

Данашња покољења нису заборавила Вуја ни послије 400 година. Сложно братство из Тодорића, Вујових потомака оплеменише гробље и подигоше му споменик.

Овим обиљежјем је сачувана породична традиција и име Вујово, да знају будуће генерације одакле потиче највеће братство Вујовића у Херцеговини.

Билећа.рс

Чланак Подигнут споменик родоначелнику братства Вујовића се појављује прво на Билећа.рс.

На територији билећке општине ускоро почиње градња још једне соларне електране, као и изградња вјетроелектране „Планик“.

Министар енергетике и рударства РС Петар Ђокић и директор привредног друштва „Б&Б сунце вјетар“ д.о.о. Билећа Недељко Бабић потписали су данас у Бањалуци два уговора о концесији, за изградњу и коришћење соларне електране „Планик“ и вјетроелектране „Планик“.

Оба будућа постројења су на подручју општине Билећа, а концесије су додијељена на 27 година, саопштено је из овог министарства.

Инсталисана снага будуће соларне електране „Планик“ ће износити 80 МW, процјењена годишња производња 106 ГWх, а електрана ће бити изграђена у наредне двије године. Процијењена укупна вриједност инвестиције износи 136.908.100 КМ.

Инсталисана снага будуће вјетроелектране „Планик“ ће износити 39,6 МW, процјењена годишња производња 93,20 ГWх, а електрана ће бити изграђена у наредне двије и по године. Процијењена укупна вриједност инвестиције износи 101.527.135 КМ.

Концесионар је прије закључења уговора о концесији у буџет Републике Српске уплатио једнократну накнаду за уступљено право у износу од 507.635,60 КМ за вјетроелектрану и 684.540,00 КМ за соларну електрану.

– Концесионар ће након изградње за свако постројење у буџет Републике Српске плаћати концесиону накнаду у износу од 0,0055КМ по произведеном киловат-сату електричне енергије, од чега ће 95 одсто средстава бити усмјерено у буџет општине Билећа – кажу  из ресорног министарства.

Чланак У Билећи се граде соларна и вјетроелектрана се појављује прво на Билећа.рс.