Поводом јубилеја разговарали смо са директором Николом Томановићем о историји гимназије, раду, бившим и садашњим ученицима и професорима, али и о будућности школе.

1.Када је основана Билећка гимназија и у каквим условима је почела са радом? Колико генерација је до сада „прошло“ кроз њу?

Настава је почела у јануару 1946. године. Почела је као Нижа реална гимназија и настава се изводила у згради суда.  Било је само једно одјељење, а Винко Јурин је био и професор и директор. У настави акценат је био на прородним наукама и страним језицима.

Тачније, почеци наше школе везују се за 17. новембар 1945. године, када је донесена одлука о оснивању Ниже реалне гимназије.Током педесетих година формирана је Виша гимназија, док су нижи разреди издвојени и припојени основном образовању. Школа је 1963. године добила назив Гимназија Иво Лола Рибар. Почетком деведесетих година школа добија назив Средњошколски центар Голуб Куреш, а 1992. поново се обнавља рад гимназије.

 2. Које бисте периоде у осамдесетогодишњем раду Гимназије издвојили као преломне? Како је Гимназија функционисала у ратним периодима?

Преломни период за нашу школу је био када је школа понијела име угледног и уваженог професора Голуба Куреша, а затим врло изазован и преломан период је био у вријеме рата када се школа, у тешком периоду, показала као јака и стабилна институција.

Захваљујући тадашњим професорима, школа није прекидала свој рад, наставила је да живи и траје и у том тешком времену пружа нашoј дјеци квалитетно образовање.

3. У којој мјери је наставнички кадар обликовао идентитет Гимназије? Билећка Гимназија је позната по својим професорима, али и ученицима.

Када говоримо о професорима, њихов успјех не огледа се само у пренесеном знању  већ у томе што су код ученика развили критичко мишљење, радне навике, одговорност и праве људске вриједности. Посебно се истичу они професори који су оставили лични печат, који су знали препознати потенцијал код ученика, мотивисати их и усмјерити на прави пут. Професори имају кључну улогу у обликовању идентитета ученика јер кроз свој рад, понашање и вриједности утичу на шихове ставове, самопоуздање и начин размишљања. Квалитет и посвећеност наставног кадра директно утичу на развој школе, њен углед и успјех.

Када говоримо о ученицима ту заиста имамо бројне успјехе на свим пољима и у свим такмичењима, а највећи успјех што тако настављају и на факултетима. Е то је прави доказ квалитетног рада једне школе.

4.Кога бисте од професора издвојили да су оставили посебан траг, вјерујем да су ти и бројне анегдоте уткане у ових 80 година?

Ја не бих издвајао имена из страха да некога не заборавим, јер је кроз рад школе прошао велики број професора који су оставили траг. Ми смо организовали дружење под називом Гимназији у част гдје смо од бивших професора могли чути бројне анегдоте и сазнати како је то некада бити професор и ученик.

Имена бивших професора у школи се можда не изговарају свакодневно, али њихово присуство у раду и животу школе је веома снажно и упечатљиво. То су особе које се не само преносиле знање већ су обликовали генерације и оставили траг који траје много дуже од једног радног вијека. Њихових имена ћемо се са поносом сјећати, а у томе се огледа њихова трајна вриједност.

5. У којим областима су се бивши ученици највише истицали и да ли пратите њихове резултате?

Наравно, увијек пратимо и радујемо се успјеху наших ученика.  Многи наши ученици су сада професори на универзитетима, инжењери, доктори, новинари…

6.Какво је мјесто Гимназије данас, са којим потешкоћама се суочава? Колико је интересовање ученика за упис Гимназије у последњој деценији?

Са поносом истичем да се гимназија враћа на велика врата. Наредне школске године ми ћемо имати три смјера гимназије: општи смјер, друштвено-језички и информатичко-рачунарски смјер.

Ученици су веома заинтересовани за гимназију, поготово што на располагању имају чак три смјера гимназије.

7. Недавно сте организовали и Академију поводом 80 година постојања Гимназије и честитамо на томе. Колико је било тешко организовати, ко је све био укључен у то и на шта сте најпоноснији?

Хвала! Формирали смо Тим за организацију обиљежавања 80 година школе и тај тим је одлично одрадио свој задатак. Програм су припремили и реализовали ученици и професори а њихов рад  и залагање видјели су се на Свечаној академији која је била круна свих дешавања везаних за обиљежавање овог важног јубилеја.

Организација је са једне стране била  изузетна част и понос, а са друге стране велика одговорност и обавеза. Част је јер сам имао прилику бити дио ове приче која траје осам деценија и која је оставила траг у животима бројних генерација, а одговорност јер ово није само славље већ и подсјетник колику улогу у друштву има школа јер је она та која образује и васпитава и усађује праве вриједности младим људима који су наша будућност.

8. Како видите улогу оваквих јубилеја у очувању образовне и културне традиције једне средине?

Ово је прилика да се с поносом присјетимо свих оних који су оставили траг у темељима ове школе, то су прије свега професори и ученици али и сви остали који су својим радом допринијели њеном угледу и значају. Обиљежавање јубилеја има важну улогу у очувању образовне и културне традиције школе и локалне заједнице. Овакви догађаји подсјећају на историју, успјехе и вриједности које је школа градила кроз генерације и доприносе очувању идентитета школе и општине.  Ако поштујемо своју школу и себе морамо да памтимо њену историју и традицију, да причамо, да не заборавимо и да тако његујемо праве вриједности које нам је пружила ова школа.

9. У којој мјери је архивска грађа дигитализована и да ли постоји нека иницијатива за израду Монографије?

Ми сада прикупљамо фотографије и материјале и наш циљ је да прво направимо дигитални фотоалбум, а касније ћемо кренути и са дигитализацијом архивске грађе.

10. Шта бисте поручили бившим ученицима, али и будућим гимназијалцима?

Бившим ученицима бих желио рећи да је школа поносна на успјехе и резултате које постижу и поручио бих им да су врата ове установе за њих увијек отворена. Ова школа је дио њих, а они су заувијек дио ње. Желим да их кроз живот воде знање, храброст и доброта коју су у овој школи градили. Ми вјерујемо у њих и радујемо се сваком њиховом успјеху.

А будућим средњошколцима бих поручио да буду храбри у својим изборима и да вјерују у себе. Пред  њима је важна одлука и желио бих само да знају да смо ту за све њихове дилеме и питања, ту смо да им помогнемо у избору и дањем школовању.

Дајана А. Билећа.рс

Фотографија преузета од портала Trebinje live

Чланак Осамдесет година Гимназије – разговор са директором Николом Томановићем се појављује прво на Билећа.рс.

Јелица Кекић, рођена је у Билећи 1969, где је и завршила основну школу. Средњу школу завршила у Требињу, а диплому професора и преводиоца за француски језик и књижевност стекла на Филолошком факултету у Београду. Уметнички опус започела као иконописац у атељеу „Свети Лука“ код Раде Марјановић. Учествовала на више колективних изложби: у Галерији „Икар“, Галерији Енергопројекта, Парохијском дому Храма Светог Саве, на колективној изложби Слободне сликарске комуне „Кеј“ на НУ „Божидар Аџија“… Како сама ауторка често наглашава, сваки њен рад је, у ствари, експеримент. Ако поимамо човека у ширини синтагме homo ludens, онда је свако стваралаштво израз потребе за игром, а ауторкино поигравање са бојама и формама као исход има један апстрактни свет који комуницира са публиком кроз дубине подсвесног бића. Нарочито ноћу. Јер је ноћ њен пријатељ.

У Јеличином раду заступљени су највише акрил на платну и комбинована техника, а о њеном раду историчар умјетности Здравко Вучинић је рекао: „Речју, Јелица Кекић је успела да открије и оваплоти своју стваралачку природу и изгради власитито изражајно становиште. Њено постигнуће се темељи на отвореном погледу на свет и свет слике, који је сврстава у особене, колико и запажене појаве новије праксе“.

На овој вези можете погледати комплетан каталог Јелица Кекић каталог.

Чланак Отварање изложбе Јелице Кекић „Ноћ је мој пријатељ“ у Билећи се појављује прво на Билећа.рс.

Ден Тана је био човјек разнолике и успјешне каријере, од фудбалера, продуцента, власника ресторана па до председника ФК „Црвена Звезда“.

Рођен је 1935. године у Чибутковици, а у Београду је живио све док није кренуо у остварење свог „америчког сна“. Своју фудбалску каријеру започео је у јуниорима Црвене Звезде, затим га је пут води у у Белгију, Њемачку, Канаду, а најпосле у Калифорнију. Након што је стигао у Америку, он уписује школу глуме и дебитује у свом првом филму „Непријатељ испод мора“, руку под руку са Натали Вуд и Ким Новак играјући њемачког морнара. Од тога тренутка Добривоје Танасијевић постаје Ден Тана. У наредним годинама посвећује се продуцентском позиву, а са два остварења у тадашој Југославији дошао је и до Кана. Један од тих филмова је редитеља Горана Паскаљевића „Посебан третман“, са Миленом Дравић у главној улози, која је те 1980. године добила награду као најбоља глумица у Кану, а филм номинован за Златни глобус.

Чувени ресторан Dan Tanas на Санта Моника булевару био је дуги низ година у његовом власништву. Њујорк Тајмс је више пута писао о овом ресторану, а гости су били : Елизабет Тејлор, Ал Паћино, Лајза Минели, Мерлин Монро, Џорџ Клуни и бројне друге звијезде Холивуда.

Ден Тана је био велики пријатељ Карла Малдена (Младена Секуловића) нашег чувеног Оскаровца из Билеће. Како нам је сам говорио са Карл Малденом је друговао педесет година, а о Малдену је имао само најљепше ријечи, Говорио је да је он најбољи, најискренији, најчаснији човјек кога је упознао и сматрао га је старијим братом.

Ден Тана је један од иницијатора постављања споменика Карл Малдену у Београду, он га је и открио, а наставио је да промовише и Малденову књигу „Како сам успео“. Једна од промоција је била и 2019. године у Билећи, а на промоцији је говорио и председник нашег Клуба Миодраг Михи Дунђеровић.

Збогом пријатељу,

Управни одбор Завичајног Клуба Билећана у Србији

Чланак ЗБОГОМ ПРИЈАТЕЉУ – Сјећање на Ден Тану се појављује прво на Билећа.рс.

Млади Огњен ученик је првог разреда Гимназије „Голуб Куреш“ у Билећи, а гуслањем се интезивно бави већ четири године.

„Као мањи увјек сам волио да слушам гусле, а када сам их први пут узео у руке још више сам заволио тај интрумент и почео да вјежбам.Прва пјесма коју сам научио била је „Кнежева вечера“. Поред те пјесме научио сам многе друге старе епске народне пјесме, као и новије епске пјесме које имају свог аутора тако да сад знам око 3000 стихова“ каже Огњен.

Истиче да је од самог почетка на свом путу имао подршку своје породице и наставника, и да се учланио у друштво „Војвода Глигор Милићевић“ у Билећи.  Његово прво појављивање било је на републичком фестивалу 2022. гдје је освојио треће мјесто, а од тог појављивања Огњенови успјеси се само нижу.  Поред фестивала Огњен наступа и на гусларским вечерима широм Републике Српске. Каже да је на почетку и у првим појављивањима имао трему, која је после потпуно нестала, наступи су постали ствар навике.

„Гусле за мене представљају наду за очување српске традиције и историје кроз епске пјесме.Гусле имају велики значај у очувању епске легенде и српске историје. Гусле су кроз вјекове дизале морал српским борцима тако да су велики дио српског нематеријалног културног насљеђа“- истиче млади гуслар.

На питање, шта мисли о томе да ли су гусле довољно заступљене у млађој генерацији и да ли млади схватају њихову вриједност Огњен каже да данас млади у потпуности не схватају симбол, снагу и важност гусала, али се у последњих пар година дешава нагла експанзија гусала. Начин популаризовања гусала могућ путем оснивања школа гусала и убацивањем гусала у школске програме како би се на вријеме уочила важност гусала.
Огњен планира да и у будућности се бави гуслама и очувањем српске традиције и културе.

За младе поручује да уоче важност гусала за сав српски род, да слушају гусле и уче епске пјесме у којима се налазе многе поуке које су важне у данашњем времену.

Извор:

Д. А.

Завичајни клуб Билећана у Србији

Чланак Огњен Стојановић-Млади гуслар из Билеће чувар српске традиције се појављује прво на Билећа.рс.

Сијело је отворено благословом свештеника Бранка, а потом је пјевачка група „Ерцеговина“ изненадила све присутне извођењем „Ово је Србија“ и пробудила посебне емоције у Билећанима. Након тога мушка и женска пјевачка група наставила је у духу херцеговачког мелоса, ганга је одјекивала рестораном Дома војске.

Присутне је поздравио и председник Завичајног клуба Билећана Миодраг Михи Дунђеровић, пожеливши добродошлицу гостима. Присутнима се обратио и новоизабрани начелник општине Билећа Миодраг Мино Парежанин. Парежанин је истакао задовољство што је на окупљању Билећана, и да је претходна два дана имао битне разговоре у Београду који се тичу помоћи и напретка Билеће. Договорено је братимљење са општином Сурчин, а начелника посебно радује пројекат за Билећу човјека који је тражио да остане анониман.

Парежанин је рекао да су његови претходници радили све што су могли за Билећу, а да ће се он уз помоћ Владе и Републике Српске и Србије трудити да Билећа изађе из проблема и буде што боља. Цитирао је и познатог Билећанина Мома Капора „ Мој отац мислио је да је Билећа најважнији град на свијету“, и рекао да он осјећа да је за њега Билећа најважнија и да ће за вријеме свог мандата учинити све што је у његовој моћи.

„Са Завичајним клубом Билећана сарађивао сам и као директор ОШ „Петар II Петровић Његош“ и имали смо заиста лијепу сарадњу. Ових дана договорено је да се спроведе легат Рајки Мерћеп у Билећи, као и споменик Карл Малдену“- истакао је начелник Билеће. Дејан Стошић донио је на Сијело боцету споменика Карлу Малдену, да Билећани виде како ће изгледати.

Окупљене Билећане и пријатеље поздравила је и Брана Рудан, директор Културног центра Сечањ, увијек радо виђен гост на Сијелу.  У име проф. Миленка Џелетовића, Никола Тркља је уручио почасне чланске карте друштва гуслара и епске поезије „Цар Лазар“ из Приштине. Рашу Дангубићу и начелнику Билеће Миодрагу Парежанину. „Уз честитке новом начелнику наше Билеће који је био један од најбољих студената наше Приштине у најтежем времену деведесетих година и који се вратио после дипломирања у Билећу-стоји у њиховом саопштењу. Лазареву повељу уручиће у Билећи испред њиховог удружења Здравко Мишељић.

Шеф представништва Републике Српске у Србији био је спријечен да присуствује скупу, па је упутио поздравно писмо. „Ваша позивница ме обрадовала јер је још једном потврдила наша заједничка увјерења о значају српских окупљања, саборности и јединства, жао ми је што нећу овог пута бити са вама. Вјерујем да ћемо то надокнадити у временима која су пред нама и у том увјерењу најсрдачније поздрављам и желим успјешно сабрање и радост у заједништву“-наведено је у писму.

Подпредседник Скупштине клуба Билећана Срђан Н. Чомић говорио је своју пјесму „Херцеговина“ . На Сијелу су додијељене и награде студентима из Билеће, које је уручио Раде Вујовић.

Завичајни клуб Билећана и ове године додијелио је захвалнице и повеље заслужним појединцима и организацијама. Захвалнице  за изузетан допринос на афирмисању Клуба додијељене су: Дејану Стошићу, Стани Поповић, Раши Дангубићу, Мишу Комненићу, ресторану „Дом војске“, као и КУД-у „Ерцеговина“.

Добитници овогодишње повеље су постхумно проф. др Момчило Момо Инић коју је прузео његов унук Матија и „Омладинска организација Језерине“. Повељу за „Језерине“ преузео је Стефан Вуковић, а Дајана Алексић је прочитала писмо организације упућено клубу, гдје наводе да су из оправданих разлога, крсне славе, спријечени да присуствују овом догађају и захваљују Клубу на указаном признању.

„Година коју полако испраћамо за нас је била више него успјешна, Чеченија фест који је надмашио сва очекивања, а затим и хуманитарна акција, највећа до сада са потписом наше организације. Круна ове године је управо ова плакета и признање које нам уручујете. Хвала вам. Срећни смо што и ово ваше Удружење никада не заборавља своју Билећу и помаже јој кад год се за то укаже прилика и потреба. И за то Вам хвала. Сигуран сам да ћемо још много година бити подршка једни другима, а све за боље сутра наше Билеће“- наводи се у писму Милидраговић Владимира, предсједника организације.

У жељи да помогне рад ФК „Херцеговца“ Клуб је омогућио продају карата пријатељи клуба.

Како да вече Билећана прође без чувене томболе,а на радост свих окупљених додијељено је преко тридест награда. Звијезде вечери су били пршут, овчја бедрица и гусле, а на томболи су као награде биле и вечере  у ресторанима „ Стара српска кућа“, „Београдска механа“, „Black George“, ваучер за намјештај  од Мића Тркље, пакети Љекобиља и мљекаре „Пађени“, као и „Херцеговачке куће“ ваучери викенд за двоје у хотелу „Москва“ у Будви,  компанија „НО-МИ“ донирала је 2 ваучера за њихове апартмане, а  Мићуновић Плус Београд донирао је викенд за двоје у вили „Херцеговка“ у Требињу. Богдан  Никић донирао је пакет двије флаше коњака „Скендер Бег“ што је наишло на одушевљење Билећана.

Релакс центар „Бали Детокс“ донирао је ваучере за пакете „Релакс“ и „Антистрес“, Срђан Чомић припремио је пакете са његовом збирком поезије и тврдошким вином. Збирке поезије Ружице Комар и Енциклопедија о страдању Пребиловлана такође су биле међу наградама. Традиционално, Раша Дангубић је пприпремио и статуу Патријарха Павла као награду на томболи.

До касно у ноћ Билећане и пријатеље је забављао Макса бенд. До неког следећег сијела…

Д.А.

Чланак Гдје год били Билећа у срцу-Сијело Билећана у знаку завичаја, пјесме и игре чува традицију се појављује прво на Билећа.рс.

КУД „Владимир Гаћиновић“ и ове године је учестовао у овој манифестацији, својом пјесмом и игром пренијели су дух Херцеговине.

„Велико нам је задовољство наступити на традиционалним Митровданским свечаностима, код наше браће и сестара у Сечњу. Чланови КУД-а се сваки пут обрадују кад идемо у Сечањ, и највеће интересовање влада за ово путовање, а поред Сечња посјетили смо и Златибор, Београд и Зрењанин, тако да су имали садржајан боравак у Србији. Искористио бих ову прилику да се захвалим у име друштва, као и у своје лично име, свим Сечањцима (могу слободно рећи мојим Билећанима), а посебно Бранислави Рудан, Небојиши Мељанцу, Дарку Вукоју и Гојку Папићу. План ми је да кад будемо организовали следећи Народни сабор у Билећи да организовано дође што више Сечањаца, бар два аутобуса, и да и ми њима узвратимо за гостопримство које смо доживјели у Сечњу-истакао је председник КУД-а „Владимир Гаћиновић“ Небојша Роган.

На свечаној академији ,,У духу традиције“, која је организована у Дому културе, Омладински ансамбл представио се са ,,Влашким играма“ и ,,Играма из Врања“.

Чланак Митровдански сусрети у Сечњу: Делегација Билеће и КУД „Владимир Гаћиновић“ у срцу Баната се појављује прво на Билећа.рс.

„Сложићемо се сви да јесен има посебну чар. Природа је саткана од најљепших боја, јесењи плодови су свуда. Искористићемо ово богатство које нам природа нуди и послужиће нам за израду животињица, дрвећа и других облика које измаштамо, наравно уз брдо незаобилазних шљокица и украса које наши другари воле.
Зато пријавите ваше малишане за незаборавну јесењу авантуру, да заједно стварамо најљепша креативна дјела, научимо више о јесени, и ухватимо бар дио њене магије“ поручују из фондације.

Чланак Организација „Хришћани за хришћане“ из Билеће организује радионицу у хуманитарне сврхе се појављује прво на Билећа.рс.

Братско Удружење Срба Херцеговаца и пријатеља у Србији позива вас на на 5. Сабор омладине Херцеговине и пријатеља који ће се одржати 1. новембра 2024. године у Вили Москва, Нови Сад, са почетком скупа од 18.30 – 19.30 часова.

Очекује вас богат културно – умјетнички програм, као и специјални гост – Милена Ћеранић, која ће својим наступом увеличати овај догађај.

Не пропустите прилику да уживате у незаборавној вечери испуњеној традицијом и незаборавном атмосфером.

Цијена карте: 4 300 дин

Цијена карте за редовне студенте (2002. – 2005.год), број карата је ограничен: 2 500 дин

Резервације трају до 25.10.

Преузимање карата у просторијама Удружења, радним данима од 10.00 – 12.00, као и понедељком, сриједом и петком од 18.00 – 20.00 часова.

Не дозволи да ти препричавају, буди дио приче!

Остало је још мало слободних мјеста, јавите се што прије уколико сте заинтересовани да увеличате ово вече.

Чланак НОВИ САД, 1. НОВЕМБАР 2024. ГОДИНЕ: 5. Сабор омладине Херцеговине и пријатеља се појављује прво на Билећа.рс.

Срђан Н.Чомић рођен је 14. јула 1984. године у Дубровнику. Завршио је средњу медицинску школу у Требињу, а потом и Високу медицинску школу струковних студија у Београду-општи смјер. Професионалну каријеру започео је 2010. године  и од тада ради као стално запослени у Клиничко-болничком центру Звездара. Специјализирао се за онко-хематологију, а у слободно вријеме се бави писањем поезије.

Поред штанда Српског уметничког друштва, Срђан је посјетио и штанд својих земљака и поразговарао са директором представништва Републике Српске у Србији Млађаном Цицовићем.

Међународни сајам књига траје до недеље 27.октобра, а књигу „Између земље и неба“ можете пронаћи и у свим Делфи књижарама.

Извор: Завичајни клуб Билећана у Србији

Д.А.

Чланак Сајам књига-Представљена књига „Између земље и неба“ нашег земљака Срђана Н. Чомића се појављује прво на Билећа.рс.

Богат културно-умјетнички програм, вриједне награде на познатој томболи, вечера са херцеговачким специјалитетима и забава, ове године уз Maxу и бенд, само су дио онога што вас очекује на окупљању Билећана  и пријатеља Билеће и Херцеговине. Вече пуно успомена и разговора о завичају , пјесме  и игре, а на Сијелу ће бити уручене и награде најбољим студентима из Билеће у Београду, као и  захвалнице и плакете добротворима Клуба.

Цијена карте је 4000 динара, а резервације и купувину карате можете обавити позивом на бр.тел 063219347  или путем званичног e-maila Клуба -klubbilecana@gmail.com.

Број мјеста је ограничен, зато на вријеме резервишите мјесто.

Чланак Београд, 16.новембар 2024. године-Почела продаја карата за Сијело Билећана се појављује прво на Билећа.рс.