Настављамо серијал „Лица генерације“, кроз који представљамо младе људе чији су знање, труд и посвећеност обиљежили једно важно животно поглавље.Након разговора са ученицом генерације Основне школе „Његош“, доносимо причу још једног младог Билећанина који је својим радом заслужио ово престижно признање. Овога пута разговарали смо са учеником генерације Основне школе „Свети Сава“ Давидом Илићем, који нам је говорио о школским данима, такмичењима, изазовима, љубави према математици, физици и кошарци, али и плановима за будућност.
Жеља Завичајног клуба Билећана у Србији јесте да кроз овај серијал подржи младост Билеће, да младим људима пружи простор да се њихов глас чује и да јавност упозна генерације које својим знањем, радом и вриједностима представљају најљепше лице нашег краја.
1. Прије свега, честитамо на признању ученик генерације. Шта за Вас представља ово признање и како сте се осјећали када сте сазнали да сте изабрани?
Хвала Вам. За мене ово признање представља велики понос и награду за свих девет година рада, труда и залагања које сам уложио. Када сам сазнао да сам добитник овог признања, осјећао сам се веома поносно и почаствовано, јер ипак само један ученик из цијеле генерације има прилику да понесе ову титулу.
2. Током основне школе учествовали сте на бројним такмичењима. Да ли можете да наведете нека од њих? Шта су Вам та искуства донијела, осим диплома и признања?
Највише сам учествовао на такмичењима из математике и физике и управо сам на њима остварио најбоље резултате. Та искуства донијела су ми много нових знања, али и драгоцјено искуство које ће ми, сигуран сам, користити на будућим такмичењима у средњој школи, на којима се надам да ћу такође учествовати.
3. Који тренутак из школских дана бисте издвојили као најдрагоцјенији и зашто? Шта је био највећи изазов са којим сте се суочили током школовања и како сте га превазишли?
Тешко је издвојити само један тренутак из свих девет година школовања, јер је било много лијепих и незаборавних успомена. Највећи изазов било ми је усклађивање школских и ваншколских активности, јер су ми и једне и друге подједнако важне. Мислим да сам успио да пронађем добар баланс и превазиђем тај изазов.
4. Колико су наставници утицали на Ваш развој и да ли постоји неко чију ћете подршку и савјете посебно памтити?
Сви наставници позитивно су утицали на мој развој, а посебно ћу памтити подршку и савјете мог разредника, као и наставника из предмета које сам највише волио.
5. Посебне успјехе остварили сте из математике и физике. Шта Вас је мотивисало да будете истрајни и да увијек тежите бољим резултатима? Претпостављам да нагињете ка природним наукама?
–Још у нижим разредима заволио сам математику и физику. Ти предмети су ми ишли од руке, а у вишим разредима добио сам прилику да научим још више и да своје знање покажем на такмичењима. Највећа мотивација била ми је љубав према тим предметима, па могу рећи да свакако нагињем природним наукама.
6. Колико је значила подршка породице?
Највише од свега значила ми је подршка породице. Моји најближи су увијек били уз мене, и у тешким тренуцима и у тренуцима славља. На томе сам им неизмијерно захвалан и то никада нећу заборавити.
7. Пред Вама је ново поглавље средња школа. Претпостављам да је одабир пао на Гимназију? Са каквим очекивањима и плановима улазите у тај период?
У праву сте, одабрао сам Гимназију, општи смјер. Очекујем да ћу у средњој школи додатно усавршити своја знања и што спремнији дочекати упис на факултет.
8. Чули смо да тренирате кошарку. Колико је тешко ускладити школу и спорт? Да ли у будућности видите професионалну каријеру у кошарци?
Да, бавим се кошарком. Као што сам већ поменуо, један од највећих изазова био је усклађивање спорта и школе, али сам успио да све обавезе организујем. Љубав према кошарци сигурно се никада неће смањити, а ако ми се у будућности укаже добра прилика, радо ћу је прихватити.
9. Када бисте данас млађим ученицима могли да упутите једну поруку, шта бисте им поручили?
–Поручио бих им да су уз труд, рад и упорност све препреке савладиве и да никада не одустају од својих циљева.
Дајана А.
