Серијал „Лица генерације“ за ову годину завршавамо разговором са Сашком Илић, ђаком генерације СШЦ „Голуб Куреш“ из Билеће. Бивша гимназијалка, а сада бруцош ФТН-а, смјер грађевинарство, у разговору нам открива шта јој значи ова титула, најљепше утиске током средњошколског образовања, али и шта јој је била највећа мотивација да настави да се и успјешно бави каратеом, поред свих школских обавеза.
Прије свега честитамо ти на титули ђака генерације билећке Гимназије. Како се осјећаш поводом тога што си понијела ову ласкаву титулу?
Прије свега, хвала на честиткама. Ова титула за мене представља велику част, али и потврду да су се труд, рад и одрицање током протекле четири године исплатили. Посебно ми је драго што сам имала прилику да представљам своју школу на разним такмичењима и да на овај начин завршим једно лијепо животно поглавље. Захвална сам професорима, породици и свима који су вјеровали у мене.
⸻
Током овог четворогодишњег школовања ту су биле бројне наставне и ваннаставне активности. Како си успијевала да ускладиш све то, који је рецепт за успјех? У чему си проналазила највећу мотивацију?
Није увијек било лако, али сам се трудила да добро организујем своје вријеме. Послије школе су слиједили тренинзи, припреме за такмичења и учење, па је дисциплина била најважнија. Сматрам да је рецепт за успјех упорност и то да не одустајемо када наиђу препреке. Највећу мотивацију проналазила сам у својој породици, која ми је увијек била највећа подршка, али и у жељи да сваки пут будем боља него јуче.
⸻
Наша гимназија позната је по чувеним професорима и ученицима који су се остварили у разним пољима. Ко ти је од професора оставио највећи утисак, чије савјете ћеш памтити?
Тешко ми је издвојити само једног професора, јер је свако од њих на свој начин допринио мом образовању и сазријевању. Памтићу њихове савјете да будем вриједна, одговорна и да никада не престанем да учим. Управо су они били људи који су нас подстицали да вјерујемо у себе и своје могућности.
⸻
Током школовања остварила си бројне успјехе, од такмичења из руског језика, српског, каратеа… На који успјех си најпоноснија?
Поносна сам на сваки успјех који сам остварила, јер иза сваког стоји много рада. Ипак, посебно мјесто заузимају резултати у каратеу, јер тај спорт тренирам годинама и научио ме је дисциплини, стрпљењу и борбености. Наравно, веома сам поносна и на успјехе из руског и српског језика, као и на титулу ђака генерације, која обједињује сав труд уложен током школовања.
⸻
Карате је постао својеврсни заштитни знак ваше породице. Колико су те сестре мотивисале да истрајеш на том путу и колико сте једна другој биле ослонац у тренуцима побједа, али и пораза?
Моје сестре су ми биле велика подршка од самог почетка. Заједно смо пролазиле кроз тренинге, такмичења, побједе и поразе, па смо увијек разумјеле једна другу. Када једна изгуби, остале је охрабре, а када побиједи, сви заједно се радујемо. Мислим да нам је управо та међусобна подршка помогла да истрајемо и напредујемо.
⸻
Освојила си прво мјесто на конкурсу на тему „Кад ти је најтеже, дјеца ти се рађала“. Шта те је инспирисало да баш тим радом оставиш најјачи утисак на жири?
Та тема ме је посебно дотакла јер говори о снази породице, љубави и жртви родитеља. Док сам писала, размишљала сам о вриједностима које су ми усађене од малих ногу и трудила сам се да искрено пренесем емоције. Мислим да управо искреност и осјећања остављају најјачи утисак.
⸻
Школовање настављаш на ФТН-у у Новом Саду, на смјеру грађевина. Честитамо ти на успјешно положеном пријемном испиту и стицању статуса бруцоша. Зашто је баш одлука пала на грађевину?
Хвала на честиткама. Грађевинарство сам изабрала јер ме одувијек привлачило стварање нечега што остаје иза нас и што ће користити људима. Волим математику и логично размишљање, па вјерујем да је овај факултет прави избор за мене. Надам се да ћу стећи много знања и једног дана постати успјешан инжењер.
⸻
Да ли је рано питати за планове послије факултета, и да ли постоји можда трачак наде да се вратиш послије у Билећу?
Вољела бих да након завршетка факултета стекнем искуство и усавршим се у свом послу. Међутим, Билећа ће увијек бити мој дом и мјесто којем се радо враћам. Ако се укаже прилика да своје знање примијеним овдје и допринесем развоју свог краја, сигурно бих вољела да се вратим.
⸻
За крај, шта би поручила новим гимназијалцима који ће од септембра сјести у школске клупе?
Поручила бих им да искористе сваку прилику која им се пружи, да не одустају када наиђу на тешкоће и да вјерују у себе. Нека се не плаше изазова, јер управо они највише уче човјека. Чувајте пријатељства, поштујте професоре и трудите се да из школе понесете не само знање, већ и лијепе успомене. Вријеме у гимназији прође много брже него што се чини, зато га искористите на најбољи могући начин.
Дајана А.
