Све је почело од једне идеје, од групе младих људи пуних ентузијазма који су вјеровали да могу да учине нешто добро за своје насеље, свој град и своје суграђане. Могли су, могу, а и моћи ће. Вјероватно на основу ових пар реченица већ знате о коме је ријеч.
Како се снови претварају у стварност и како свако од нас може бити бољи човјек, комшија и пријатељ, већ годинама показује Омладинска организација „Језерине“.
То су она „дјеца из комшилука“ и „ они на које се рачуна кад је потребно“, а иза њих су бројне хуманитарне акције. Били су уз своје суграђане онда када је било најпотребније, организовали помоћ онима којима је била неопходна, а управо су они и најзаслужнији што је Билећа током празника блистала у свом најљепшем руху, окићена као никада до сад да су и многи градови позавидјели. Одговорни су и за „Дјечји фестивал“ и бројне друге манифестације, остављајући свој печат свуда гдје је било потребно уложити труд и љубав.
Понекад се чини да су људи који волонтирају у овој организацији неуморни. Као неки супермени који са стране посматрају, скенирају и раде оно што је потребно, увијек скромни. Заправо они и јесу хероји наше дјеце која су захваљујући њима видјела и проживјела оно што су прије могли само вршњаци у већим градовима.
Но, тако је када те покрећу љубав према свом крају и жеља да учиниш нешто за опште добро, не очекујући ништа заузврат. Они су доказ да слога, заједништво и добра воља могу промијенити читаву заједницу и покренути лавину позитивне енергије.Очито да људи нису успавани увијек поготово кад се ради о општем добру и будућности своје дјеце.
Захваљујући њима, Билећа данас има једну нову енергију. Истовремено, поставили су високе стандарде, па од њих с правом увијек очекујемо нешто ново, лијепо и корисно. И сваки пут нас увјере да нисмо погријешили, сваки пут подигну све на виши ниво.
Посебно мјесто у њиховој причи заузима „Чеченија фест“, који је ове године одржан дванаести пут и прерастао у један од најпрепознатљивијих љетних догађаја у Билећи и Херцеговини. Око 4.000 посјетилаца уживало је у наступу Уроша Живковића, али иза те једне вечери стоје мјесеци припрема и десетине волонтера. Они служе пиће, преносе опрему, уређују простор, чисте и брину да сваки детаљ буде на свом мјесту, а ништа им није тешко.
Можда је управо то оно што их најбоље описује, када се свјетла позорнице угасе, њима остаје најважније сазнање да су и ове године успјели да окупе људе, донесу радост свом граду и да ће приход од фестивала поново бити усмјерен онима којима је најпотребнији. Фестивал није само обичан концерт, је један од примјера чисте хуманости, а то Билећани добро знају.
Капа доле! Хвала вам што својим дјелима показујете љубав према Билећи и то у најискренијем облику. Нек вас љубав, жеља и воља носе и у наредним годинама, ништа мање него до сада.
Д.А.
