Влатко је до ногу потукао Турке у бици код Билеће 27. августа 1388. године .

Битка се одиграла на пољани у близини Билеће а османлијске пљачкашке одреде предводио је Лала Шахин (који је водио Османлије и у бици на Марици 1371. године). Командант српске војске био је војвода Влатко Вуковић.

Турски војсковођа Шахин напао је са 18 000 војника које су код Билеће дочекали  Влатко Вуковић и Радич Санковић са 7 000 бораца спремних да крвљу бране своју земљу и веру. Битка се окончала потпуним поразом Османлија у коме се и сам Лала Шахин једва спасао бекством, док су губици у победничким редовима били незнатни.

Након Билећке битке отомански упади у Босну су престали на неко време, а о утиску који је она оставила на ондашње људе говори и епитаф који је уклесан на гробу Влатка Вуковића у Бољунима, недалеко од Стоца у Херцеговини:

„Асе лежи добри чоек Влатко Вуковић. Војвода Влатко је први побиједио Турке код Билеће 27. августа 1388.“

Послије битке код Билеће у којој су турски одреди силовито побјеђени и протјерани, војвода Влатко добио је задатак да предводи одреде које је краљ Твртко послао свом савезнику кнезу Лазару Хребељановићу у Косовској бици.

Влатко је са собом понео и један топ који је добио од свог суседа Дубровачког кнеза, пошто се налазио у добрим односима са Дубровачком Републиком.

Кнез Лазар му је препустио команду над лијевим крилом које су чиниле трупе краља Твртка. Послије окончања битке, вратио се у Босну и Хум донијевши вијест о побједи, на основу чега је краљ Твртко слао извјештаје по Европи о хришћанској побједи у боју на Косову.

Умро је 1392. године, а наслиједио га је братанац Сандаљ Хранић Косача.

Унука Влатка Вуковића, била је краљица Босне, Катарина Косача Котроманић.

У част војводе Влатка Вуковића једна улица у Београду носи име Владетина – тако је српска епска поезија запамтила војводу Влатка, као војводу Владету.

Чланак Како је Влатко потукао Турке код Билеће се појављује прво на Билећа.рс.