Више од четири вијека почивао је у тишини Вујо Драгојев, родоначелник Вујовића, највећег херцеговачког братстава, на ледини обраслој грабовином, шибљем и купином, заборављен од свог бројног потомства.

Вујо је сахрањен са супругом Тодором, по којој су Тодорићи и добили име на Старом гробљу испод Њива. Зараван испод Главице где се налази нешто више обрадивог земљишта зову Њиве. Ниже испод Њива је пропланак окован каменим брежуљцима и шумским растињем.

Ту је сахрањен први Вујо, родоначелник великог братства Вујовића.

Гробље је напуштено крајем XVIII вијека, када је Симо Николин основао ново гробље на Побрњачи ближе Чардаку. Негдје у то вријеме и Попадићи су основали своје гробље на Кљеновачи у Часницама. До тада су и они сахрањивани у гробљу под Њивама, гдје почива њихов поп Јован.

Морали су да траже нова мјеста за сахране јер на тој ледини више није било простора за укоп.

Са прохујалим вијековима Старо гробље је запуштено, претворено у пусту ледину са напуштеним мртвим душама. Временом гробље је све више зарастало у шипражје и тако падало у заборав.

Запуштена гробна ледина била је суморна слика која покреће јад и тугу у дубини душе сваког човјека, а посебно Вујовог рода. Нико не хаје за покојнике, а многи и не знају да су постојали. Преци Вујовића највећег братства у Херцеговини пали су у трајни заборав. Спавали су мирно у утроби земље, испод зараслог шумарка, окованог кршом и каменом.

Из Вујова гроба расло је грабово растиње, изданци храста и јасена, издижући се у небо. Гране се на вјетру повијају, а лишће трепери, као да шапуће: На његове невоље и патње није се имао коме жалити. Многа зла су га прогонила и сатирала на путу од Куча до Тодорића где је на крају нашао вјечни мир и тихи заборав од свог потомства.

Жарко Р. Симовић у књизи ,,Вујовићи у Херцеговини и њихови огранци—Вујови потомци“ описао је поријекло и родослов великог братства Вујовића у Херцеговини.

Жарко је подсетио на запуштену ледину где почива родоначелник свих Вујовића. Организовао је акцију да се обнови гробно место Вуја Драгојевог и да се стави плоча са натписом:

              ,,Ође почива родоначелник братства ВУЈОВИЋА

                                                В У Ј О

Са супругом Тодором и својим потомцима из    

                данашњих породица: СИМОВИЋ, СТЕВОВИЋ И  ПОПАДИЋ

                          Захвални његови потомци 2022 год.

Вујо Вујица доселио се из Риђана, са Грахова у првој половини XVI вијека, прије више од 400 година. Од њега до данас прошло је петнаест пасова – кољена и више од 32 породице разних презимена које воде поријекло од њега.

Процењује се да данас постоји више десетина хиљада његови потомака који живе на свим меридијанима свијета.

Вријеме је ипак, најбољи судија. Ко чини добро и остане човјек међу људима, добром му се враћа.

Данашња покољења нису заборавила Вуја ни послије 400 година. Сложно братство из Тодорића, Вујових потомака оплеменише гробље и подигоше му споменик.

Овим обиљежјем је сачувана породична традиција и име Вујово, да знају будуће генерације одакле потиче највеће братство Вујовића у Херцеговини.

Билећа.рс

Чланак Подигнут споменик родоначелнику братства Вујовића се појављује прво на Билећа.рс.

„Данашњим откривањем и освештањем споменика Драгољуби Дражи Михаиловићу у Равногорском парку свечано проглашавам крај Другог свјетског рата у Билећи и трајно помирење између потомака његових учесника. Од сада и за сва времена!“, речено је у поруци начелника општине Билећа Миљана Алексића, који због оправданих здравствених разлога није присуствовао откривању споменика ђенералу Михаиловићу.

Велики број грађана Билеће, Херцеговине и Црне Горе окупио се данас у Равногорском парку у Билећи. Парк чија је градња почела 2010. године употпуњен је спомеником начелнику Штаба Врховне команде Југословенске војске у отаџбини, Драгољубу Дражи Михаиловићу.

Биста вискока око 3,5 метра дјело је вајара Миливоја Бокића, а изграђена је донацијом бројних привредника и спортских радника.

„Овај споменик порука је нашем народу, да се освјести и осврне на историју, да види гдје су прављене грешке, јер ако се не окрене неће знати куда да иде у будућности.“, рекао је члан Одбора за изградњу споменика Милорад Вујовић који је истакао да је овај споменик постојао у срцу и души народа Билеће и да је његовом вољом постављен у центар града.

Споменик су открили вајар Миливоје Бокић и Радомир Бабић, брат Шпира Бабића, последњег командата Граничног батаљона билећке војночетничке бригаде.
Новоизграђени споменик освештали су свештеници Српске православне Цркве уз пратњу хора „Светог Саве“ из Билеће и Етно групе „Василисе“.

Постављањем споменика, који је дјело вајара Миливоја Бокића, завршени су радови на изградњи Равногорског парка у Билећи.

Спомен обиљежје у Равногорском парку састављено је од почасне страже, пет камених блокова, пирамиде, бисте ђенералу Михаиловићу и фонтане.

Почасну стражу чине два војника, жена и мушкарац са пушкама у ставу мирно. Из пушчане цијеви умјесто метака излазе цвјетови, симбол љубави и помирења.

Између скулптура почасне страже, на постамену је државни грб српског народа, који су Равногорци носили на капама-кокардама. Испод почасне страже команданту Равногорског покрета ђенералу Дражи, постављена су спомен обиљежја билећкој четничкој бригади састављеној од пет батаљона уписаних на каменим блоковима.

Билећку четничку бригаду чинили су: Билећки батаљон, Гранични батаљон, Завођски батаљон, Љубомирски батаљон и Ситнички батаљон

На доњем дијелу пирамиде урађени су рељефи на три стране које симболизују: Братоубилаштво, Васкрсење и Небеско опело.

Аутори идејног рјешења и пројекта су Миливоје Бокић и Срећко Дучић. Вајарски радови дјело су Миливоја Бокића.

Драгољуб Дража Михаиловић био је армијски генерал и начелник Штаба Врховне команде Југословенске војске у отаџбини, као и министар војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије, у првој и другој влади Слободана Јовановића, у међувлади Милоша Трифуновића и влади Божидара Пурића, током Другог светског рата.

У време балканских и Првог светског рата Дража је био официр Српске војске у Краљевини Србији. После Априлског рата, Михаиловић је одбио да призна капитулацију Југословенске војске и склонио се на Равну гору, где је основао покрет отпора против окупатора.

Након Другог светског рата комунистичке власти су га ухапсиле и осудиле на смрт, после чега је убијен на тајном месту. Године 2015. Виши суд у Београду је усвојио захтев за његову рехабилитацију, те прогласио ништавном пресуду која је донесена 69 година раније.

Михаиловић је за своје заслуге награђен бројним одликовањима, од којих му је последње постхумно доделио амерички председник Хари Труман марта 1948. године. Одликовао га је орденом Легија за заслуге првог степена за организовање и вођење снага отпора против непријатеља који је окупирао Југославију, као и за спасавање америчких авијатичара.

У Билећи се приводе радови на реконцтрукцији фонатане која на средини има камени крст кроз који мрежне цијеви бацају воду. Фонтана симболизује живот и сузе. Бацање воде у вис симбол је живота, а враћање у базен (сузе) за покој душа свима који су изгубили животе у борби за државу под командом ђенерала Драже.

Радови на спомен обиљежју Југословенској војсци у отаџбини Равногорском покрету под командом ђенерала Драже Михаиловића, почели су 2010. године.

Извор: Билећа.рс – Радио Билећа

Чланак У Билећи откривен споменик Дражи Михаиловићу ( ВИДЕО ) се појављује прво на Билећа.рс.