У многим земљама, и поред апела власти да се не излази, људи се окупљају у парковима, седе у кафићима, иду у цркве. Тако је у Србији, суседној Хрватској, али и остатку света, што ћете и видети на следећим фотографијама и видео-снимцима.

На острву Саут Падре одржана је журка, иако су масовна окупљања с разлогом забрањена.

Након тога укрцали су се сви на журку у броду. У државама у којима то време допушта, плаже су пуне.

На Флориди једна плажа је била пуна људи који се купају, а у томе их није спречила пандемија.

Слично је и у Тексасу, где се одржавају велики концерти.

„Ако будем добио коронавирус, добићу га. На крају крајева, то ме неће спречити да идем на журке“, рекао је један младић.

Чланак Себични људи у доба короне се појављује прво на Билећа.рс.

Др Ебду Шаркави, специјалиста за заразне болести, човек који се током каријере широм света борио са сидом, хапатитисом, туберкулозом, САРС-ом, великим кашљом, дифтеријом, каже у тексту који је јутрос пренела и „Искра“ да га не плаши толико „ковид 19“ односно коронавирус, колико га плаши „губитак разума и талас страха друштвених маса“, односно „свеприсутна паника“.

„С правом сам забринут за старије људе слабијег здравља и материјалне ситуације који ће највише бити погођени. Али, не плаши ме „ковид 19“. Плаше ме талас страха који води друштвене масе у зачарану спиралу панике, прављења залиха неразумних количина било чега, плаше ме Н95 маске које се краду из болница и клиника за хитне случајеве где су заиста потребне, а уместо тога, користе се на аеродромима, у кафићима где само изазивају још више страха и сумње.

Плашим се да ће нам болнице преплавити они који мисле „ма, вероватно немам, али, да проверим“, а цену ће платити они са затајењем срца или плућа, упалом плућа или можданим ударом  јер постоји ограничен број доступних лекара“ – пише др Шаркави.

Од јуче поподне са чуђењем гледамо слике из маркета широм Србије, од пре неки дан и широм Италије, Шпаније, празне полице са којих су људи покупили брашно, шећер, со, уље…

Чуде нас вести о људима који у апотекама купују десетине боца средстава за дезинфекцију…

Ништа ту није чудно. „Људи раде оно што им кажу на телевизији“ – стоји јутрос у коментару једног од читалаца са једног од портала.

Није више довољно да се епидемија, од јуче пандемија коронавируса, на медијима прати „из минута у минут“, можда би уредници медија могли да размисле да се пошаст прати „из секунде у секунду, из милисекунде у милисекунду“, „из наноседкунде у наносекунду“, можда би читаоци тада били боље обавештени, односно, још више испрепадани.

Није више довољно да читаоци у Србији сваког минута из 300 медија буду обавештени да је у држави 19 заражених, не, ту вест треба понављати до бесвести, док и последњи читалац и гледалац не потрчи у продавницу да купи џак брашна, 100 кила шећера, док и последњи читалац или гледалац са кијавицом не окрене број хитне службе и заузме телефон и доктора који су некоме преко потребни.

Не, није ово више коронавирус, ово је корона лудило.

Ово што нам раде није довљно, не, катастрофичне вести треба понављати сваког секунда. Као у цртаном филму, вриштећи трчати около и понављати – нема панике, нема панике…

Количину информација треба удесетостручити, ухиљадостручити, не треба народ упозорити да појачано пере руке, дати основне информације, не, народу треба утерати страх у кости, отерати га у болнице, у маркете, апотеке, испрепадати га да не може да заспи, да се ноћу будимо у зноју и прерачунавамо ко ће наш први заглавити у болници од короне, како ћемо остати гладни и жедни кад за који дан нестане хлеба.

Не, није ово само коронавирус ово је лудило.

„Али, највише од свега, плаши ме порука коју шаљемо деци када смо изложени некој претњи. Уместо здравог разума, рационалности, отворености, алтруизма, учимо их да паниче, плаше се, буду сумњичави, импулсивно реагују, брину се само о себи“ – наставља др Шаркави.

Кога брига шта каже др Шаркави, ко ће то да чита, за његове речи нема места у лавинама информација које нас плаве „из минута у минут“, „из наносекуне у наносекунду“. 

Јуче сам ваздан, бежећи од короне са канала на канал, тражећи било где, било од кога, трунку утехе да ћемо преживети, имао утисак да су на границама државе скакавци, хорде Монгола, Хитлер, „из минута у минут“, из „секунда у секунд“. 

Јесам ли преплашен? Јесам. Довољно за три живота. Не морате ме више плашити. 

Немојте ми сад само рећи да се бавим теоријом завере. Не. Не знам је ли ово неко овако до краја испланирао, оно што знам јесте да, ако је ко планирао, добро је испланирао. Ено доказа у празним рафовима маркета и у пуним болницама и у душама испрепаданих људи. 

Влада ли свима нама страх? Влада!

Џаба др Шаркави позива да се „против страха боримо разумом, против панике стрпљењем“, џаба његов позив да се „са изазовом суочимо у духу саосећања са другима, стрпљењем трагањем за истином, знањем против претпоставки, нагађања и катастрофирања“.

„Чињенице нису застрашујуће. Оперите руке. Отворите срца. Наша деца ће вам бити захвална“ – каже доктор. 

Али, кога брига шта каже доктор. Кад из „минута у минут“ веле  другачије. Водитељке са ТВ екрана и портала знају боље, а, и стурчније су од доктора. 

И, зато, сви, трком у маркете, трком у болнице да проверимо, за сваки случај. И да ни о чему више не мислимо сем о корони која ће нас све побити. 

Није ово више коронавирус, ово је лудило. 

Зоран Шапоњић – Искра

Чланак Није ово више коронавирус, ово је корона лудило! се појављује прво на Билећа.рс.