Чланак Да се не заборави Корићка јама : Стријељања 4. и 5. јуна 1941. године се појављује прво на Билећа.рс.

На финално такмичење пласирало се укупно дванаест најбољих екипа, а међу њима су се нашле чак три екипе из источне Херцеговине. Из Љубиња је наступила екипа „Историчари“ у саставу: Урош Радић, Вук Брборић и Лана Парић, под менторством Магдалене Круљ. Билећу је поносно представљала екипа „Млади историчари“, коју су чинили Ђорђе Јањић, Милица Бокић и Александра Милошевић, док је њихов ментор био Миленко Кешељ. Из Гацка је учествовала екипа „Гроф Сава Владиславић“, коју су представљали Павле Јањић, Ана Ненадић и Марија Милићевић, у пратњи ментора Николе Милинковића.

Млади Херцеговци су и овога пута показали врхунско знање, посвећеност и љубав према сопственој историји, заузевши сам врх табеле. Историјски тријумф остварили су ученици из Љубиња који су у изузетно јакој конкуренцији освојили прво мјесто и шампионску титулу. Сјајан резултат заокружила је екипа из Билеће освајањем сребрне медаље и другог мјеста, док је трећа позиција припала екипи „Исток“ из Бијељине. Иако је гатачка екипа „Гроф Сава Владиславић“ заустављена у полуфиналу, они су захваљујући сјајном бодовном билансу и приказаном знању током цијелог такмичења заузели високо четврто мјесто.

Сам пласман три херцеговачке екипе међу дванаест најбољих у региону и дијаспори, као и чињеница да су се све три нашле међу четири првопласиране на табели, представља незапамћен подвиг. Ово је најбоља потврда вриједног рада, труда и љубави према националној историји коју на најљепши начин његују херцеговачки ученици и њихови ментори.

Извор: Дајана Алексић / Слободна Херцеговина

Чланак Велики успјех младих Билећана у Жичи: Сребро за „Младе историчаре“ се појављује прво на Билећа.рс.

Путовање је започело у Подгорици, гдје су ученици имали срдачан пријем у Амбасади Републике Србије. Том приликом разговарано је о значају очувања националног идентитета, традиције и духовних вриједности, а дјеца су имала прилику да чују и више о улози Србије у очувању веза са српским народом у региону.

Након Подгорице, ученици су посјетили манастир Острог, једну од највећих и најпоштованијих православних светиња. Смјештен високо у стијенама, Острог је и овога пута на све оставио снажан утисак. У молитвеној тишини и миру манастирских конака, ученици су се поклонили моштима Светог Василија Острошког Чудотворца, слушајући о животу и чудима светитеља чије име са поштовањем изговарају вјерници широм свијета.

Своје путешествије ученици су наставили у Херцеговини, обилазећи Требиње и његове знамените светиње. Посјетили су манастире Тврдош и Дужи, а посебну пажњу привукла је Херцеговачка Грачаница, смјештена на брду Црквина изнад Требиња, одакле се пружа величанствен поглед на град и Требишњицу. Ученици су обишли и манастир Светих апостола Петра и Павла, упознајући се са богатом духовном и историјском традицијом овог краја.

Посебан утисак на дјецу оставила је родна кућа Светог Василија Острошког у селу Мркоњићи, надомак Требиња. Са посебним осјећајем поштовања и духовне радости, ученици су обишли мјесто гдје је рођен један од највећих српских светитеља. Скромност херцеговачког камена, мир села и приче о дјетињству Светог Василија код многих су пробудиле дубоке емоције и дивљење према животу и подвигу светитеља који је постао симбол вјере, наде и утјехе православног народа.

Током боравка у Херцеговини, ученици су посјетили и Пребиловце,  мјесто великог страдања српског народа у Другом свјетском рату. У тишини и молитви обишли су Храм Васкрсења Христовог и крипту у којој почивају мошти невино пострадалих Срба. Кроз разговоре и историјске чињенице, дјеца су се упознала са једном од најтрагичнијих страница страдања српског народа, учећи колико су важни памћење, истина и очување сјећања на невине жртве.

Посјећен је и манастир Житомислић, духовни бисер Херцеговине у долини Неретве. У миру манастирске порте и молитвеној тишини, ученици су имали прилику да чују више о богатој историји ове светиње, њеном рушењу и обнови, као и о страдању и васкрсењу српског народа на овим просторима. Многи су са посебним интересовањем слушали приче монаха о животу манастира кроз вијекове и значају духовног опстанка народа у тешким временима.

На повратку, ученици су обишли и Корићку јаму, мјесто великог страдања српског народа у Другом свјетском рату. У достојанственој тишини одали су почаст невино пострадалим жртвама.

Ово путовање није било само обилазак светиња и историјских мјеста, већ драгоцјено искуство које је код ученика пробудило осјећај припадности, духовности и поштовања према историји и традицији српског народа. Дани проведени у Црној Гори и Херцеговини остаће им као успомена на путовање испуњено молитвом, учењем, дружењем и снажним емоцијама.

Дејан Стошић, организатор овог путовања упутио је и захвалницу коју преносимо у цјелости:

„Драги моји Херцеговци,

од срца вам хвала на дивном дочеку, братској љубави и гостопримству које сте нам указали. У Херцеговини човек увек осети оно најважније – искрену братску душу, веру, част и љубав према своме народу.

Свако добро од Господа Бога вама и вашим породицама. Нека вас чувају Свети Василије Острошки и светиње Херцеговине, а ваше домове испуне здравље, мир, слога и радост.

Са поносом носимо успомене из јуначке Херцеговине и радујемо се новом сусрету.

Видимо се у Србији 15. септембра, на Дану српског јединства, слободе и националне заставе, да заједно покажемо да је наш народ једно, ма где живео.

Живела Србија!

Живела Херцеговина!

На многаја љета“

Остатак фотографија доносимо у галерији.

Чланак Путем светиња и сјећања: Ученици из Србије обишли Црну Гору и Херцеговину се појављује прво на Билећа.рс.

Чланак ФОТОГРАФИЈЕ СА ПРОМОЦИЈЕ МОНОГРАФИЈЕ „СТАНОВНИШТВО И ШКОЛЕ СИТНИЧКОГ ПОДРУЧЈА“ МИЛЕНКА КЕШЕЉА се појављује прво на Билећа.рс.

На самом почетку вечери присутнима се обратио начелник Општине Билећа Миодраг Парежанин, који је у вријеме када се јавила идеја о записивању и очувању историје школа обављао дужност директора Основне школе „Петар II Петровић Његош“.

О књизи је говорио и Милан Комар, аутор више монографија и књига из области подморничарства, као и један од рецензената, мр Лука Кешељевић са Института за филозофију Филозофског факултета у Београду.

Присутнима се обратио и сам аутор, наставник Миленко Кешељ, који је публици приближио настанак књиге, вишегодишњи рад на прикупљању грађе, разговора, докумената и фотографија, као и потребу да се од заборава сачувају школе и становништво ситничког краја.

Слободан Цуцо Вујовић, предсједник Скупштине Завичајног клуба Билећана у Србији, организатора ове вечери, разгалио је присутне својим говором о књизи и емотивном причом о завичају.

Херцеговачка сијела незамислива су без гусала, па је тако и ово вече употпуњено звуцима овог традиционалног инструмента. Владимир Миличић, члан Друштва гуслара „Цар Лазар“ из Приштине, поводом овогодишњег обиљежавања 150 година од Битке на Вучјем долу, извео је пјесму „Вучји до“.

Из Билеће је стигао и млади гуслар Павле Самарџић, ученик седмог разреда, који је током извођења пјесме „Херцеговина“ добио бројне овације публике.

Двојнице, древни инструмент који је често пратио гусле, овом приликом засвирао је млађи брат аутора, Предраг Кешељ.

На крају промоције, у име Огранка младих Завичајног клуба Билећана у Србији, наставнику Миленку Кешељу уручена је икона Светог Ђорђа, његове крсне славе, као знак честитке поводом објављивања монографије.

На почетку вечери присутни су могли да се послуже погачом добродошлице, а након промоције да као успомену на ово вече изаберу разгледнице са мотивима Ситнице и упишу своје утиске у књигу утисака. Велико интересовање за књигу показује и велики ред после промоције за куповину ове монографије.

Програм је водила Дајана Алексић, а дружење је настављено уз коктел у предворју.

Остале фотографије и снимак цијеле промоције биће накнадно доступни.

Чланак У Београду одржана промоција монографије о ситничком крају аутора наставника Миленка Кешеља из Билеће се појављује прво на Билећа.рс.

Најприје је обављено, у просторијама клуба, сјечење славског колача уз присуство свештеника који је дао благослов, а потом је послужено и жито. Дружење Билећана и пријатеља настављено је у ресторану Београдска механа код нашег Неђа Тркље, који је од председника друштва гуслара „Цар Лазар“ из Приштине добио Лазареву повељу.

Чланак Завичајни клуб Билећана у Србији прославио своју славу Пренос моштију Светог Саве се појављује прво на Билећа.рс.

Након изузетно посјећене промоције у Билећи, одржане пред више од 350 посјетилаца у препуном Дому културе, и великог интересовања јавности за ову монографију,  биће уприличено и представљање књиге у Београду.

Ријеч је о значајном дјелу које свједочи о историји, становништву, школству и културном насљеђу билећке општине  подручја Ситнице, чувајући од заборава људе, породице, школе и живот једног важног дијела Херцеговине.

О књизи ће говорити:

• Миодраг Парежанин, начелник општине Билећа
• проф. Миленко Кешељ, аутор
• мр Лука Кешељевић, рецензент

За посјетиоце је припремљен и пригодан културно-умјетнички програм, а након промоције биће организован коктел и дружење гостију.

Сви заинтересовани моћи ће да купе књигу и разговарају са аутором.

Улаз је слободан.

Добро дошли!

Чланак Промоција монографије Миленка Кешеља „Становништво и школе ситничког подручја“ у Београду се појављује прво на Билећа.рс.

Поводом јубилеја разговарали смо са директором Николом Томановићем о историји гимназије, раду, бившим и садашњим ученицима и професорима, али и о будућности школе.

1.Када је основана Билећка гимназија и у каквим условима је почела са радом? Колико генерација је до сада „прошло“ кроз њу?

Настава је почела у јануару 1946. године. Почела је као Нижа реална гимназија и настава се изводила у згради суда.  Било је само једно одјељење, а Винко Јурин је био и професор и директор. У настави акценат је био на прородним наукама и страним језицима.

Тачније, почеци наше школе везују се за 17. новембар 1945. године, када је донесена одлука о оснивању Ниже реалне гимназије.Током педесетих година формирана је Виша гимназија, док су нижи разреди издвојени и припојени основном образовању. Школа је 1963. године добила назив Гимназија Иво Лола Рибар. Почетком деведесетих година школа добија назив Средњошколски центар Голуб Куреш, а 1992. поново се обнавља рад гимназије.

 2. Које бисте периоде у осамдесетогодишњем раду Гимназије издвојили као преломне? Како је Гимназија функционисала у ратним периодима?

Преломни период за нашу школу је био када је школа понијела име угледног и уваженог професора Голуба Куреша, а затим врло изазован и преломан период је био у вријеме рата када се школа, у тешком периоду, показала као јака и стабилна институција.

Захваљујући тадашњим професорима, школа није прекидала свој рад, наставила је да живи и траје и у том тешком времену пружа нашoј дјеци квалитетно образовање.

3. У којој мјери је наставнички кадар обликовао идентитет Гимназије? Билећка Гимназија је позната по својим професорима, али и ученицима.

Када говоримо о професорима, њихов успјех не огледа се само у пренесеном знању  већ у томе што су код ученика развили критичко мишљење, радне навике, одговорност и праве људске вриједности. Посебно се истичу они професори који су оставили лични печат, који су знали препознати потенцијал код ученика, мотивисати их и усмјерити на прави пут. Професори имају кључну улогу у обликовању идентитета ученика јер кроз свој рад, понашање и вриједности утичу на шихове ставове, самопоуздање и начин размишљања. Квалитет и посвећеност наставног кадра директно утичу на развој школе, њен углед и успјех.

Када говоримо о ученицима ту заиста имамо бројне успјехе на свим пољима и у свим такмичењима, а највећи успјех што тако настављају и на факултетима. Е то је прави доказ квалитетног рада једне школе.

4.Кога бисте од професора издвојили да су оставили посебан траг, вјерујем да су ти и бројне анегдоте уткане у ових 80 година?

Ја не бих издвајао имена из страха да некога не заборавим, јер је кроз рад школе прошао велики број професора који су оставили траг. Ми смо организовали дружење под називом Гимназији у част гдје смо од бивших професора могли чути бројне анегдоте и сазнати како је то некада бити професор и ученик.

Имена бивших професора у школи се можда не изговарају свакодневно, али њихово присуство у раду и животу школе је веома снажно и упечатљиво. То су особе које се не само преносиле знање већ су обликовали генерације и оставили траг који траје много дуже од једног радног вијека. Њихових имена ћемо се са поносом сјећати, а у томе се огледа њихова трајна вриједност.

5. У којим областима су се бивши ученици највише истицали и да ли пратите њихове резултате?

Наравно, увијек пратимо и радујемо се успјеху наших ученика.  Многи наши ученици су сада професори на универзитетима, инжењери, доктори, новинари…

6.Какво је мјесто Гимназије данас, са којим потешкоћама се суочава? Колико је интересовање ученика за упис Гимназије у последњој деценији?

Са поносом истичем да се гимназија враћа на велика врата. Наредне школске године ми ћемо имати три смјера гимназије: општи смјер, друштвено-језички и информатичко-рачунарски смјер.

Ученици су веома заинтересовани за гимназију, поготово што на располагању имају чак три смјера гимназије.

7. Недавно сте организовали и Академију поводом 80 година постојања Гимназије и честитамо на томе. Колико је било тешко организовати, ко је све био укључен у то и на шта сте најпоноснији?

Хвала! Формирали смо Тим за организацију обиљежавања 80 година школе и тај тим је одлично одрадио свој задатак. Програм су припремили и реализовали ученици и професори а њихов рад  и залагање видјели су се на Свечаној академији која је била круна свих дешавања везаних за обиљежавање овог важног јубилеја.

Организација је са једне стране била  изузетна част и понос, а са друге стране велика одговорност и обавеза. Част је јер сам имао прилику бити дио ове приче која траје осам деценија и која је оставила траг у животима бројних генерација, а одговорност јер ово није само славље већ и подсјетник колику улогу у друштву има школа јер је она та која образује и васпитава и усађује праве вриједности младим људима који су наша будућност.

8. Како видите улогу оваквих јубилеја у очувању образовне и културне традиције једне средине?

Ово је прилика да се с поносом присјетимо свих оних који су оставили траг у темељима ове школе, то су прије свега професори и ученици али и сви остали који су својим радом допринијели њеном угледу и значају. Обиљежавање јубилеја има важну улогу у очувању образовне и културне традиције школе и локалне заједнице. Овакви догађаји подсјећају на историју, успјехе и вриједности које је школа градила кроз генерације и доприносе очувању идентитета школе и општине.  Ако поштујемо своју школу и себе морамо да памтимо њену историју и традицију, да причамо, да не заборавимо и да тако његујемо праве вриједности које нам је пружила ова школа.

9. У којој мјери је архивска грађа дигитализована и да ли постоји нека иницијатива за израду Монографије?

Ми сада прикупљамо фотографије и материјале и наш циљ је да прво направимо дигитални фотоалбум, а касније ћемо кренути и са дигитализацијом архивске грађе.

10. Шта бисте поручили бившим ученицима, али и будућим гимназијалцима?

Бившим ученицима бих желио рећи да је школа поносна на успјехе и резултате које постижу и поручио бих им да су врата ове установе за њих увијек отворена. Ова школа је дио њих, а они су заувијек дио ње. Желим да их кроз живот воде знање, храброст и доброта коју су у овој школи градили. Ми вјерујемо у њих и радујемо се сваком њиховом успјеху.

А будућим средњошколцима бих поручио да буду храбри у својим изборима и да вјерују у себе. Пред  њима је важна одлука и желио бих само да знају да смо ту за све њихове дилеме и питања, ту смо да им помогнемо у избору и дањем школовању.

Дајана А. Билећа.рс

Фотографија преузета од портала Trebinje live

Чланак Осамдесет година Гимназије – разговор са директором Николом Томановићем се појављује прво на Билећа.рс.

На промоцији су говорили: аутор, проф. Миленко Кешељ, проф. Огњен Љубомирац, проф.Глигор Самарџић, начелник Општине Билећа Миодраг Мино Парежанин, као и предсједник Општине Никшић Марко Ковачевић, који је дао подршку за објављивање ове монографије.

–Требало је много рада и одрицања да монографија угледа свјетлост дана. Аутор је уложио велики труд да све истражи и забиљежи, а ми смо као техничка подршка помогли да се овај посао приведе крају, истакао је начелник Општине Билећа Миодраг Мино Парежанин.

-То је простор који заузима једну четвртину територије општине Билећа. Од некадашњих седамнаест села, данас је насељено седам, Звијерина, Врањска, Крстаче, Дола, Тодорићи и Длакоше. Монографија прати период од 136 година, што представља својеврсну шетњу кроз три вијека, од 1890. до 2026. године. За вријеме аустроугарске постојале су три школе, у Краљевини Југославији више њих, док је шест школа радило након Другог свјетског рата.Нажалост, данас ниједна школа није у функцији. Посљедња је затворена ОШ „Врањска“ 2013. године. За период од 109 година образовања на ситничком подручју школе су изњедриле више од 2 300 ученика завршних разреда, међу којима је десет доктора наука, три магистра, те велики број познатих и образованих људи, нагласио је аутор проф. Миленко Кешељ.

Аутор је вољан доставити дио књига у Београд и Нови Сад, тако да сви који желе да дођу до овог примјерка, а из Србије су, нека се јаве са подацима.

Билећа.рс

Фотографије преузете од Радио Билећа

Чланак Монографија „Становништво и школе ситничког краја“ проф. Миленка Кешеља промовисана је у Дому културе „Јевто Дедијер“ у Билећи се појављује прво на Билећа.рс.

Уколико посједујете неке фотографије пошаљите их на мејл адресу golubkures2020@gmail. com или их однесите лично у просторије Гимназије.

Чланак 80 година Гимназије у Билећи – Акција прикупљања старих фотографија се појављује прво на Билећа.рс.