Билећанка Милица Ивковић проглашена је за најбољу одбојкашицу Републике Српске у 2018. години, у избору Одбојкашког савеза РС. Овај савез још од 1997. године бира најбоље одбојкашице и одбојкаша за протеклу годину.

Право учешћа у гласању имају сви клубови који писаним путем достављају своје приједлоге за најбољег одбојкаша и одбојкашицу и Удружење тренера ОС РС.

На основу постигнутих резултата, добијених гласова клубова и Удружења тренера, те утврђених критерија за бодовање постигнутих резултата и гласова за избор најбољих, највише бодова у 2018. години, освојили су Милица Ивковић одбојкашица ЖОК „Бимал Јединство“ и Радослав Јањић одбојкаш ОК „Младост“ из Брчког.

„Од свих признања и награда које сам до сада освојила ову бих издвојила као најдражу. Срећна сам и сматрам да се сваки труд, рад и упорност на крају исплате“, каже Милица .

Милица, која игра на позицији либера прве одбојкашке кораке направила је у билећком „Херцеговцу“.

„Све је почело 2003. године када сам се уписала у школу одбојке у Билећи. Велика љубав према одбојци и упорност учинили су да већ следеће године, са мојих 11 година заиграм у првом тиму „Херцеговца“, у изјави за Радио Билећу, својих почетака присјетила се најбоља одбојкашица Српске.

Одбојкашки стручњак Зоран Видаковић имао је велики утицај на развој и њене каријере.

„Мој први тренер био је велики Зоран Видаковић. Под његовим тренерским водством прошла сам све млађе селекције, а уз то била и стандардни либеро у екипи сениорки.“, каже Милица.

Милица већ 2008. године добија позив од кадетске репрезентације БиХ што је, како каже, подстакло да тренира још више и упорније.

По завршетку средње школе Милица одлази у Гацко гђе једну сезону наступа за ЖОК „Гацко“.

„Послије сезоне у Гацку уписала сам факултет у Бањој Луци. Нисам запоставила одбојку и наставила сам да тренирам у универзитетском клубу „Бања Лука Волеј“. У том периоду добила сам позив и од сениорске репрезентације БиХ, и од тада сам стандардни либеро, истиче Милица говорећи у путањама њене каријере.

Милица је поникла у билећком Херцеговцу, а тренутно наступа за брчанско „Јединство“. у чијем је дресу недавно освојила Куп Републике Српске. Прије тога, прошле сезоне Милица је са екипом из Брчког дошла до титуле првака БиХ, те освојила куп Босне и Херцеговине и Републике Српске.

Овог љета истакла се одличим играма у дресу репрезентације Босне и Херцеговине.

Извор: Радио Билећа

Чланак Билећанка Милица Ивковић најбоља одбојкашица Републике Српске се појављује прво на Билећа.рс.

А Рајка је једна од највећих ако не и највећа уметница поникла са херцеговачког крша. Тешко је проникнути зашто је ова необично даровита сликарка и вајарка која је говорила шест језика, излагала у најзначајнијим париским галеријама, друговала са највећим уметницима двадесетог века, остала готово непозната и заборављена у родноме завичају.

Рајка је рођена у Билићи 1904. године у имућној породици. Отац јој је био инустријалац и посједник. Велики рат су дочекали у Херцеговини а после рата умире јој мајка и отац одлучује да се са фамилијом пресели за Сарајево. У раној младости Рајка је почела да се интересује за књижевност, филозофију и умјетност, дружила се са сликарима, књижевницима, глумцима у Сарајеву.

Друговала је са Јованом Дучићем, који јој је 1922. године написао и посветио пјесму Јесењи рефрен

У почетку је желела бити глумила и балерина. Али убрзо је почела да окупира једна друга умјетност: у глини је ваљала различите фигуре. Прве поуке у вајарству добила је од Иве Деспић и АнтеМатковића, а након тога школовање је наставила у Загребу, на Академији код Ивана Мештровића. Током школовања много је путовала а после боравка у Италији и Њемачкој одлучила је да се стално настани у Паризу. Имала је 23 године а у граду свијетлости је поред вајарства похађала и курсеве керамике.

Студирала је на Académie Colarossi, а послије је прешла на  Académie de la Grande Chaumiere код Bourdelle-a.

Рајка први велики успјех постиже на Салону независних1930. године, са бистом под називом „Лик Азије“. Критика је о овом раду позитивно писала, истичући њену „мушку одважност”.

Пикасов пријатељ Андреј Салмон посвећује јој велики текст у Грингореу, предвиђајући јој блиставу будућност. Једно је вријеме живјела у радила у Ла ришу, некада славној умјетничкој колонији у којој су својевремено радили Шагал, Сутин, Модиљани и многи други великани „париске школе”.

Из Париза се вратила 1935. године у друштву руског емигранта Ивана Бјеликова са којим се и вјеначала у Сарајеву. Уредила је атеље у стану своје сестре са намјером да се ту стално настани али после пословних проблема у које је запао Иван вратила се у Париз.

За вријеме Другог свјетског рата није излагала а када је почетком 1946. године изложила три цртежа: Покољ невиних, Орадоур и Југославија 1941-1945 град Париз јој је откупио све цртеже за своје збирке.

Рајка је излагала у готово свим париским галеријама: у Јесењем, Љетном салону, Тиљеријама, Салону независних и др. Редовно је учествовала на изложбама југословенских умјетника у Паризу али и у другим местима у Француској.

Међу њеним радовима нарочито се истиче биста пјесника Милана Ракића која је била откупљена и до Другог свјетског рата изложена у Музеју импресиониста у Паризу. У вријеме израде портрета чувени српски пјесник се лијечио у Паризу. Лик је лијепо профилисан са благо издуженим лицем, смиреним и лијепо извајаним цртама, али помало затамњеним погледом са жељом, како су наводили историчари умјетности, „да се изрази духовна снага пјесника али и његов већ болесни лик“.

Урадила је велики број скулптура у камену, теракоти и бронзи, код којих је примјетно занимање за разне форме женског тијела, као и заинтересованост за покрет. Вриједни пажње су многи мушки, женски и дјечји портрети, као и скулптуре са бескрајним разликама у облицима, пропорцијама, стањима и положајима људске фигуре.

Дјела Рајке Мерћеп се чувају, осим у париским галеријама, у сарајевском музеју али и Народном музеју у Београду. Рајка је тридесетих година излагала своје радове и у Београду.

Послије другог свјетског рата, њен рад је случајно или намјерно  препуштен забораву.

А Рајка, рођена Билећанка остала је тако непозната чак и у месту одакле се отиснула у свијет умјетности.

Никола Тркља

Чланак Рајка Билећанка – највећа херцеговачка умјетница се појављује прво на Билећа.рс.