Зараван у брдима изнад Билеће, ушла је у гусле и опевана народним песмама у којима се описује страшна битка када су 29. јула 1876. године најхрабрији Херцеговци, Брђани и Црногорци до ногу потукли моћну турску војску.

„Да си откуд, царе, био

На крвавом Вучјем Долу,

Ти се не би уставио,

Ни у самом твом Стамболу“

Вучији до је место где се сабљама и крвљу искивала слобода. Турску војску, са око 45.000 војника, распоређену у 24 батаљона са 12 топова предводио је Мухтар паша а српске снаге са око 14.000 бораца наступале су у 17 црногорских и 11 херцеговачких батаљона са четири топа.

Неколико дана пре битке, црногорски Сјеверни одред, после боја са Турцима код Невесиња, по великој врућини превалио је 60 километара да би заузео положаје у Врбици, селу северно од Вучијег дола.

Турци су два дана пре битке стигли у Билећу, а 28 јула  кренули су ка Вучијем долу. Међутим, направили су кључну грешку јер су раздвојили снаге у више колона. Осман паша је ишао ка Врбици и Вучијем долу а Селим паша је хтео да заобиђе противничке линије.

У зору 29 јула турска претходница је заузела коту Ковчег и кренула ка Кокоту, а снаге под Осман пашом су преко Радмиловића Дубраве ишле ка Вардару.

Црногорци и Херцеговци чекали су на Кокоту и Вардару, а кад су Турци пришли на пушкохват кренули су у силовит јуриш. У борби прса у прса, где нож и јатаган доминирају, турска војска није имала превише шанси против горостасних момака. Осим тога Црногорци су имали и модерне Гасерове ливоре са шест метака.

Без подршке артиљерије херцеговачко-црногорска војска разбила је турски башибозук који се панично повлачио. Северни одред на јуриш је заузео коту Ковчег и уништио турску артиљеријску посаду, запленио топове. На том месту погинуо је и Селим паша.

Десно крило Северног одреда разбило је турску колону коју је предводио Осман паша, заробило цео турски батаљон заједно са Осман пашом и запленили све топове који су још били на мазгама.

Мухтар-паша успео је да развије војску за борбу, али су његови војници убрзо бацили оружје и панично побегли ка Билећи. Уништене су две турске бригаде а сам паша је успео да утекне.

У Бици на Вучјем долу погинуло је и рањено више од 4.000 Турака, убијен је Селим паша, три миралаја (пуковника), 168 другим официра, заплењено око 3.000 пушака и 21 застава.

Лука Филипов Драгишић из Пипера заробио је дивизијског генерала Осман-пашу.

Црногорско-херцеговачки губици били су 70 погинулих и 118 рањених.

Велика победа на Вучјем Долу одјекнула је Европом. Руски цар Александар II наградио је орденом књаза Николу као и команданте војводе Божа Петровића, Петра Вукотића, Илију Пламенца и Марка Миљанова.

Битка на Вучјем Долу наговестила је коначан одлазак Османске царевине из црногорско-херцеговачких брда.

Убрзо, после Берлинског конгреса, у Херцеговину је дошао други окупатор, а Црна Гора је добила независност.

Данас преко Вучјег дола простире се државна граница између Црне Горе и Босне и Херцеговине.

Волим да знам

Чланак Место где је кована слобода се појављује прво на Билећа.рс.

Свету архијерејску литургију служили су митрополит црногорско-приморски Амфилохије, владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије, умировљени епископ Атанасије, владика будимљанско-никшићки Јоаникије и владика диоклијски Кирило.

У пригодној бесједи митрополит Амфилохије рекао је да је Вучији до мјесто сусрета са Божијом силом и свједочанство да Бог није у сили него у правди.

„На овом мјесту побиједила је правда и истина Божија, побиједила је не само слобода која нас је родила, земна и тјелесна, него она вјечна слобода од смрти и ништавила“, рекао је митрополит Амфилохије.

Он је истакао да свака борба на земљи којом се не побјеђује смрт и која убија душу и тијело и која лишава човјека вјечног и непролазног достојанства – није слобода.

„То није слобода коју нам је подарио Господ Христос својом Голготом и својим страдањем и Васкрсењем. То није слобода за коју су се овдје у Вучијем долу борили књаз Никола Први Петровић, Лазар Сочица и друге војсковође и ратници који су се на Вучијем долу борили, не за простор и земљу, већ за вјечну земљу и Царство небеско“, нагласио је владика Амфилохије.

Он је рекао да су краљ Никола и остали ратници војевали и борили се за слободу и част свог народа.

У бесједи вјерницима владика Григорије истакао је да је сав живот, смисао и напор Цркве Христове и духа Божијег да нам Отац открије истину нашег постојања.

„Све што данас радимо у овој новосаграђеној цркви само је призив Духа Светог, призив благодети Сина Божијег и тражење и вапај да сазнамо шта је воља Оца Небескога“, рекао је епископ Григорије.

Владика Григорије рекао је да новосаграђени храм треба да буде мјесто спасења, мјесто мира за све пострадале војсковође и војнике за нашу и њихову слободу и слободу наших потомака.

„Ово мјесто треба да буде мјесто одмора и преображаја, гдје ће се крв људска спирати и умивати росом Божије благодети“, навео је владика Григорије.

Он је додао да се ова пољана, гдје се налази храм и гдје се обиљежава значајни јубилеј, преображава од крваве у мирисну јер је у сред ње постављен храм.

О значају изградње храма и о Вучедолској бици говорио је и епископ Јоаникије.

Предсједник Одбора за изградњу спомен-цркве Светог свештеномученика Атиногена и начелник општине Билећа Миљан Алексић рекао је да идеја за изградњу оваквог објекта постоји још од завршетка Вучедолске битке, али да су се тек сада стекли услови да се она и реализује.

„Искрено се надам да ће ова грандиозна спомен-црква наћи своје мјесто као значајни споменик културе, духовности и наше славне историје у свим историјскоим уџбеницима српског народа“, истакао је Алексић.

Он је рекао да овај храм представља и остварење снова и жеље наших предака који су хтјели исто ово направити, али нису могли.

На свечаној академији говорио је академик Матија Бећковић, који је рекао да је Вучедолска битка наставак Косовског боја.

Он је истакао да је ова црква доказ заједништва црногорског и херцеговачког народа, којима су стављене границе, али су они један народ.

Свечаности је присуствовало више хиљада вјерника из Републике Српске, Црне Горе и Србије.

Иако су били позвани, црногорски званичници нису присуствовали скупу.

Изградњу цркве прије осам година започеле су епархије Будимљанско-никшићка и Захумско-херцеговачка, уз подршку Митрополије црногорско-приморске, народа из све три епархије, као и великог броја приложника.

На приједлог Одбора за изградњу храма, Епархија будимљанско-никшићка уручиће Медаљу Светог Георгија предсједнику Републике Српске Милораду Додику.

Црква на Вучијем долу настала је захваљујући приложницима међу којима је и Новак Ђоковић и његова породица.

Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије захвалио се познатом тенисеру на помоћи приликом изградње овог храма а медаљу која је припала Новаку примио је његов отац Срђан који је јуче био на прослави на Вучијем долу.

Медаља, поводом освештања спомен-цркве Светог свештеномученика Атиногена, биће уручена и начелнику општине Билећа Миљану Алексићу.

У богатом културно-умјетничком програму учествује друштва „Пива“ из Плужина, „Тешан Подруговић“ и „Сава Владисавић“ из Гацка, затим „Зора херцеговачка“ из Билеће, Етно-група „Василиса“ из Билеће и гуслари.

На Вучијем долу, који се налази око шест километара источно од Билеће, у општини Никшић, 1876. године водила се одлучујућа битка између Турака са једне и Црногораца и Херцеговаца са друге стране.

„Жеља је била да се очува памћење и спомен на славне јунаке Вучедолске битке који су крв своју проливали за Крст часни и слободу златну, за ослобођење и уједињење нашег народа“, рекао је недавно новинарима епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.

Извор : (Срна)

Чланак Освјештан Храм у славу хероја са Вучијег дола се појављује прво на Билећа.рс.