Доктор Новак Вукоје, био је редовни члан Европске академије наука. Рођен 1947. године у Сечњу. Поријеклом је из Билеће, из кршевите Херцеговине, одакле су му родитељи доселили после рата у равни Банат. Основну школу завршио је у Сечњу, средњу медицинску у Зрењанину, а студије медицине у Сарајеву.

Био је одличан студент а специјализацију из области ОРЛ завршио је 1978. године на клиници у Сарајеву. Магистар медицинских наука постаје 1980. године, а 1990. добија звање примаријуса.

Објавио је више стручних и научних радова у домаћим и иностраним часописима. Излагао је на европским и свјетским конгресима. Познат је по томе што се проблемом хркања и ноћног гушења бавио више од 20 година.

Резултат овога рада је монографија под називом „Хркање и како га спречити“, књига „Хркање и ноћно гушење“ и књига „Рез за миран сан“. Иза себе је оставио и дјело Основи савремене оториноларигологије. 

Смислио је властиту хируршку методу за решавање ,,бучног спавања,, узрокованог палатофарингеалном опструкцијом, за коју је добио златну медаљу на међународном салону иновација у Москви 2008 године.

Од децембра 2008. године, члан је Српске и Руске академије иновационих наука.

До избијања рата 1992. године радио је у Војној болници у Сарајеву а потом у  у Војно медицинском центру у Новом Саду.  Од 2012. године је у пензији.

 Одликован је четири пута орденом за заслуге у области одбране и безбедности (СФРЈ, СРЈ, СЦГ и Војске Србије) као и Орденом трећег степена председника државе.

Увијек је са поносом је истицао своје херцеговачко поријекло. У слободно вријеме радо се дружио са земљацима, посјећивао завичај и завичајне скупове.

Вријеме и мјесто сахране биће накнадно објављени.

Нека му је вјечна слава и хвала!

Извор : Слободна Херцеговина

Чланак Доктор Новак Вукоје отишао у вјечност се појављује прво на Билећа.рс.

Већ неколико дана на друштвеним мрежама, посебно на Твитеру, траје мизогини, сексистички линч професорке др Дарије Кисић Тепавчевић, која скоро сваког дана јавности износи информације о кризи са корона вирусом у Србији.

Докторка Кисић, која је епидемиолог, замјеница директора Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“, ванредни професор, аутор више од 100 научних радова… у изливима мржње на друштвеним мрежама своди се на „исфризирану Босанку”, „налицкану”, „дубоког деколтеа” и “естрадног облачења”?!

И док су критике на рачун др Кисић због лапсуса у вези са првим случајем корона вируса у Србији (први март или прва недеља марта) биле разумљиве, серија мизогиних напада изазвала је буру на Твитеру.

Истини за вољу, немали број твитераша је стао у њену одбрану против руље.

Шта смета нападачима на професорку Дарију, нико разуман не може да објасни а вероватно ни њима није јасно.

Они који бране др Кисић цитирају њену биографију у науци и истичу да се ради о класичним мизогиним изливима које ће једног дана моћи да студирају они који се баве родном равноправношћу.

Кад смо већ код њене биографије, др Дарија Кисић Тепавчевић је замјеница директорке Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“ и ванредна професорка на Медицинском факултету у Београду, који је завршила 2001. године, гдје је и магистрирала и докторирала.

Објавила је више од стотину научних радова у страним публикацијама. Стручна област јој је епидемиологија. Специјализацију из епидемиологије на Медицинском факултету у Београду уписала је маја 2004, а завршила јуна 2008, са оцјеном одличан.

Успјешна докторка је херцеговачке горе лист, јер је њен отац Бошко из села Баљци код Билеће.

Дарија Кисић рођена је у Сарајеву 1975. године. Дарија је све до почетка рата живјела у насељу Грбавица и похађала сарајевску Трећу гимназију.

У првим данима рата, када је имала непуних 17 година, са родитељима и братом избјегла је у Билећу.

Тамо је завршила гимназију, а они који је знају из гимназијских дана кажу да је била најбољи ђак и најљепша гимназијалка.

Након завршене гимназије сели се с родитељима и братом гдје уписује Медицински факултет и наставља живот.

Често посјећује Херцеговину.

Извор: Топпортал

Чланак Дарија Кисић најбољи ђак Билећке гимназије се појављује прво на Билећа.рс.