Било је историји човјечанства појава које су најбоље изражавале пропаст епохе, али сигурно нико није у таквој улози блистао као Славој Жижек. Прво је претворио философију у стендап комедију. Добио је шамаре од Чомског који га је назвао кловном, али упорни Словенац се није предао.

Отворене су му многе арене гдје тумачи стање ствари у свијету. Људи га слушају, али код мене се, по правилу, јавља необична слика. Када он проговори, мени то личи на тренутак када се са точка аутомобила у покрету откачи раткапна, котрља се и врти све док, послије кругова, чвонгања по асфалту, не налети на неки одбојник, тек тада престаје фрфљање.

 Када возим аутомобил, стисне ми се срце када на путу видим отпале раткапне како леже одбачене. Некада ми је неиздрживо жао, све мислим – није ваљда Славој?! Најчешће помислим да пронађем јако љепило и сваки пут када он има наступ, да се нађе начин да остане на точку. Тада једино постаје опасно да у фрфљању не отпадне точак.

То већ не би ваљало.

Прије седам дана је Славој Жижек, највећи словеначки философ послије Едварда Кардеља, написао ауторски текст за „РТ интернешенел“. Прво је исмијао корона вирус, за нијансу више од доктора Несторовића, упоредио је понашање европских влада и њихове најаве о мјерама заштите са комунистичком пропагандом у вријеме друга Тита. Наводно, једном је пронешена кроз СФРЈ непровјерена вијест да ће нестати тоалет папира. Нестало је тоалет папира, вели мега философ, због најава рестрикција у планираној економији комунистичке државе.

Пропаганда је узбунила народ, а народ испразнио полице из самопослуга. Свједоци смо да се исто десило са људима који су у Западној Европи напали супермаркете – нестало је уља, брашна, шећера. Не ваља свјетски систем, закључује мега философ. Као некада Чернишевски, сада он поставља питање: „Шта да се ради?“

Није прошло ни седам дана, раткапна се поново откачила. Славој је одговарао на питања водитеља вијести „РТ интернешенел“ поводом експанзије короне. Ни трага од оне „духовитости“. Сада у потпуно другом тону, овај пут је фрфљао сериозно, заборавио претходно исмијавање модерне куге и, између осталог, рекао да је у економској пропасти свијета неопходно да се уједине лијеве снаге и на интернационалном нивоу поразе националисте и све друге пошасти које стоје на путу проналаска вакцине у борби против смртоносног вируса.

Дакле, и корона би могла да буде, изворно, партијски опредељена у времену када ни Господ Бог не зна ко су љевичари, а ко десничари. Када би Кардељ устао из гроба, сигурно би рекао: „Зело добро, Жижек!“ Заборавила раткапна да су љевичари први патентирали национализам, да је, рецимо, Гарибалди био италијански националиста љевичар, али и масон.

Морал су дефинисали Платон, Кант, Ниче, Исус Христ, али пошто нису превише елаборирали о неморалу, мени се чини да је ту наступио неспоразум када је у питању либерални љевичар из Словеније, професор аустроугарске провенијенције. Када се неко осмјели да се упушта у све бјелосвјетске теме, анегдотским рјечником објашњава све што се пред нашим очима дешава. Студентима широм свијета, пошто немају поређење, он је славан, а то је најважније. Нема везе што је глуп.

Све што бане у ваше куће преко екрана притиском на даљински, из било којег извора дође до вас слика и тон, ви сте им већ добацили конопац који ће вам, на крају, бити добар једино за вјешање. Ви постајете свједок сарадник глобалистичког подземља чији рад, поред осталих, покрива Жижек.

Све то у вријеме када је људски неморал услов за успјех, у времену када залази сунце цивилизације којој смо се до јуче дивили. Тада су сви они ваши гости преко екрана само варалице које мамузају мртвог коња из чије лешине излазе модели које код нас копирају старлете, проституке које су легализовале своју грађевину, политичари који се богате, а на крају из тог свијета долази и корона вирус. Ако га је човјек направио, или ако је стварно поједен заједно са шишмишом, он покрива обе стране наше безнадежности.

Ми смо већ одавно заражени. Зар нисмо одрасли и ми и наша дјеца и унуци у временима кад је важније шта говори спортиста или глумац о нечем важном, а не доктор наука који зна о чему се ради, вирусолог који није могао да нађе вакцину, јер је био плаћен као возач шлепера.

То је била цивилизација за коју се чинило да може све, а сада смо свједоци да не може ништа. Вирус је стигао прво као философ раткапна који нам је дуго мутио поглед на видик, нисмо били свјесни пропасти због ових његових опсени. Сваки спортиста који је намлатио лову, важнији је био од научника, вирусолога, онколога.

Сви који су млатили неизмјерна богатсва су постали бољи филозофи и економисти, боље знали историју од историчара, свака курва на популарним телевизијама је знала како да се организује породични живот од мирног и поштеног свијета.

У свијету гдје је реалност профана, спектакл сакралан, гдје научници немају своје мјесто, бићемо кажњени смрћу, јер нисмо имали снаге да раније схватимо да богатство не може све, а вјеровали смо у ту лаж. Џаба им паре, немају рјешење за сићушног ковида.

Емир Кустурица – Искра

Чланак Како су спортисти и глумци постали важнији од доктора наука се појављује прво на Билећа.рс.

Славен Кнежевић, студент два факултета у Бањалуци, права и филозофије, ових дана претставља свој изум-модификовани физиони реактор.

Славен иза себе има низ успјеха, двије објављене књиге, одликован је од стране председника Републике Српске медаљом заслуга за народ, а ово је тек почетак његове каријере с обзиром да има само 21 годину.
О најновијем изуму и плановима за будућност разговарали смо са Славеном.

Која је примарна функција Модификованог фузионог реактора?
Примарна функција Модификованог фузионог реактора јесте производња електричне енергије. Ради се о једном читавом постројењу које посједује могућност модификације са распоном излазне инсталационе снаге од 40 МW до 500 МW. Производња великих количина електричне енергије омогућила би самим тим много већи извоз електричне енергије и велику финасијску зараду што би имало велики утицај на развој државе.
Да ли може имати више функција?
Заправо да. Поред наведене примарне функције, може имати и низ секундарних функција међу којима су погон подморница, погон електричних авиона, сателита, свемирских бродова и ракета дугог домета. Наравно, кад је ријеч о његовим секундарним примјенама евидентно је да се ради о мањим и намјенским модификацијама уређајима.
Како тече процес производње у овом реактору?
Процес производње започиње сударом водоникових изотопа у специјалним условима уз присуство и дејство катализатора који поспјешују реакцију приликом чега се ослобађа велика количина топлотне енергије која се преноси на воду, вода се потом претвара у пару, а пара покреће турбину која је непосредно повезана са генератором који производи електричну енергију.
Да ли можете да нам детаљније појасните структуру самог постројења?
Постројење се састоји од реакторске зграде, машинске зграде, контролне зграде и трансформаторског система. Унутар реакторске зграде налази се фузиони реактор са системима са његово опслуживање и одржавање, унутар машинске зграде налази се турбински систем и генератор и системи за њихово одржавање, док, се унутар контролне зграде налазе системи за контролу и манипулисање системом, а трансформаторски систем служи да повећа напон произведене електричне струје и омогући њену дистрибуцију са значајно малим губицима.

Кад је ријеч о реакторском гориву гдје се оно производи, односно, како се набавља и колика је потрошња?
Потребни водоникови изотопи које се користе као гориво могу да се купују у иностранству, а постоји и могућност изградње намјенске лабараторије за производњу истих. Једанаест литара горива може омогућити несметану деветомјесечну производњу.
За нуклеарну технологију је карактеристична радијација и уранијум, колики је значај одсуства ова два фактора у раду вашег патента?
Некориштење уранијума и одсуство радијације јесу двије немјерљиве предности. Уранијум је сам по себи скуп, затим, процес његовог обогаћивања је такође скуп, а са друге стране истрошени осиромашени уранијум је јако скуп за одлагање и складиштење. Одсуство ова два фактора дају један нови гарант потпуне еколошке безбједности.
Колика је економска исплативост реализације ово патента у пракси?
Економска исплативост је немјерљива. Један Модификовани фузиони реактор може да замјени 8 хидроелектрана. Средства неопходна за изградњу постројења су у складу са могућностима неразвијених и средње развијених држава.
Шта је неопходно за имплеметацију овог патента у пракси како би он добио своје заслужено мјесто у процесу производње електричне енергије?
За изградњу прототипа и спровођење завршних истраживања неопходна су извјесна новчана средства без који на жалост није могуће окончати овај пројекат. Очекује се помоћ институција Републике Српске, државе али и инвеститора.

Дајана Алексић

Чланак Славенов реактор на водоник шаље хидроелектране у историју се појављује прво на Билећа.рс.