Уручене награде “Владимир Гаћиновић” за најбоље родољубиве пјесме

У конкуренцији од 18 аутора прву награду и новчани износ од 300 КМ освојио је Петар Ђаковић из Бањалуке за пјесму “Отаџбино српска”.

БИЛЕЋА – Поводом 100. годишњице од смрти Владимира Гаћиновића вечерас је у Дому културе “Јевто Дедијер” у Билећи уприличен историјско-поетски час на коме су, између осталог, ауторима уручене награде “Владимир Гаћиновић” за најбоље  необјављене родољубиве пјесме.

На конкурсу који је расписала Народна библиотека “Владимир Гаћиновић”,  у конкуренцији од 18 аутора, прву награду и новчани износ од 300 КМ освојио је Петар Ђаковић из Бањалуке за пјесму “Отаџбино српска”.

Другу награду и 200 КМ освојио је Цетињанин Радојица Радовић за пјесму “На бадње јутро се посветила Медова”, а трећа награда вечерас је уручена Билећанину Брану Ковачевићу за пјесму “Узлодобар”, који је за тај успјех награђен износом од 100 КМ.

Петар Ђаковић са наградом

Првонаграђени Петар Ђаковић, као знак пажње и захвалности, Народној библиотеци је поклонио портет Владимира Гаћиновића и пакет књига.

За “Моју Херцеговину” Ђаковић је рекао да му сонет као пјесничка форма није стран, али за ову пјесму је било потребно доста труда, будући да је специфична по својој структури.

“ Спецификум ове пјесме је у томе што није сонетни вијенац, него прва строфа је написана као акростих, гдје сваки стих почиње једним почетним словом из наслова пјесме, а онда од тих “рестова” је настао други сонет који се такође наслања на овај садржај. По том је она за њих била занимљива”, рекао је Петар Ђаковић.

Директор  Народне библиотеке “Владимир Гаћиновић” у Билећи Шћепан Алексић за наш магазин рекао је да је конкурс организован по трећи пут, а све с циљем да се оживи сјећање на једну од најзначајнијих личности српске историје Владимира Гаћиновића.

Директор билећке библиотеке Шћепан Алексић

“Мислим да је Владимир Гаћиновић неправедно заборављен на једном ширем плану. У Билећи наравно није заборављен, али Билећа је на овај начин хтјела да се још једном подсјетимо Владимира Гаћиновића, његовог слободарског лика и слободарског дјела”,  навео је Алексић.

Историјско-поетском часу вечерас је присуствовао и епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије који је у својој бесједи говорио о животу  Владимира Гаћиновића.

Владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије

“Данас, сто година касније, читајући списе Владимира Гаћиновића непрестано сам мислио о трагедији нестанка великих и храбрих људи. Његове ријечи су нам и данас потребне као лијек и инспирација. Задивљен његовом вјером и храброшћу помислио сам – Како је овај човјек потребан и важан данас, сто година касније”, навео је  између осталог владика Григорије у својој бесједи.

Осим Народне библиотеке “Владимир Гаћиновић”, вечерашњи историјско-поетски час приредили су Епархија захумско-херцеговачка и приморска, Културно-спортски центар, и СПКД “Просвјета” општински одбор у Билећи.

 

Извор: Моја Херцеговина – Милена Копривица