1.Прије свега, честитамо на признању ученице генерације. Шта за Вас представља ово признање и како сте се осјећали када сте сазнали да сте изабрани?
Првенствено се захваљујем на честиткама и лијепим ријечима.Oво признање ми много значи јер представља круну мог досадашњег школовања. Када сам сазнала да сам изабрана за ученицу генерације, осјетила сам велику радост и понос, али и захвалност према свима који су ми помогли да остварим овај успјех.
2.Током основне школе учествовали сте на бројним такмичењима из математике, физике, српског језика, географије и у активностима Црвеног крста. Шта су Вам та искуства донијела осим диплома и признања? Намеће се питање, друштвењак или природњак и да ли је о томе рано говорити?
Сва та такмичења и активности научили су ме да будем упорна, одговорна и да се не плашим нових изазова. Поред знања, стекла сам многа лијепа искуства и успомене. Што се тиче питања да ли сам друштвењак или природњак, рекла бих да се још увијек проналазим у обје области и да не бих вољела да се ограничим само на једну.
3.Који тренутак из школских дана бисте издвојили као најдрагоцјенији и зашто? Шта је био највећи изазов са којим сте се суочили током школовања и како сте га превазишли?
Највише ћу памтити екскурзије и своје одјељење које никада нећу заборавити. Током ових година створили смо много лијепих успомена и заједно прошли кроз бројне тренутке које ћу дуго носити у сјећању. Највећи изазов био је ускладити све школске обавезе, али сам то успјела захваљујући доброј организацији и упорности.
4.Колико су наставници утицали на Ваш развој и да ли постоји неко чију ћете подршку и савјете посебно памтити?
Наставници су имали велики утицај на мој напредак. Поред знања које су ми пренијели, учили су ме одговорности. Посебно ћу памтити њихову подршку, стрпљење и савјете који су ми много значили током школовања.
5.Учествовали сте и у ваннаставним активностима које подстичу хуманост и тимски дух. Колико су Вас таква искуства обликовала као личност? . Шта Вас је мотивисало да будете истрајни и да увијек тежите бољим резултатима?
Активности попут Црвеног крста научиле су ме колико су важни хуманост и тимски рад. Таква искуства су ме обогатила и помогла ми да развијем осјећај одговорности према другима. Мотивисала ме је жеља да стално напредујем и научим нешто ново.
6.Похађаш фолклор? Колико дуго, колико ти значи и на које успјехе се најпоноснија?
Поред свих школских обавеза, од малих ногу активно се бавим фолклором у ГКУД-у „Владимир Гаћиновић“. Фолклор ми много значи јер сам кроз њега стекла бројна пријатељства, научила да радим у тиму и још више завољела нашу традицију и културу. Посебно сам поносна на наступе, путовања и све лијепе успомене које сам стекла током година, јер сваки од тих тренутака за мене представља један посебан успјех.
7.Колико је значила подршка породице?
Подршка породице била је од непроцјењивог значаја. Они су увијек вјеровали у мене, радовали се мојим успјесима и били ми ослонац у сваком тренутку. Њихова подршка ми је давала снагу да наставим даље.
8. Пред Вама је ново поглавље средња школа. Предпостављам да је одабир пао на Гимназију? Са каквим очекивањима и плановима улазите у тај период?
Да, планирам да школовање наставим у Билећкој гимназији. Радујем се новом периоду, новим предметима и изазовима, као и прилици да додатно проширим своје знање и стекнем нова искуства.
9.Када бисте данас млађим ученицима могли да упутите једну поруку, шта бисте им поручили?
Млађим ученицима бих поручила да вјерују у себе, да не одустају када наиђу на препреке и да увијек дају свој максимум. Успјех не долази преко ноћи, већ је резултат труда, рада и упорности. Најважније је да остану добри људи и да никада не престану да уче и напредују.
Завичајни клуб Билећана у Србији
Дајана А.
