Уз присуство породице, великог броја пријатеља и сабораца, у Билећи је одржана комеморација поводом смрти истакнутог војводе Славка Алексића.
Начелник општине Миодраг Парежанин у свом обраћању изразио је захвалност и понос што имамо прилику да живимо у времену великог хероја који је љубав према отаџбини показао бранећи свој народ и слободу.
„Од тренутка када смо примили тужну вијест о смрти војводе Славка Алексића, са поносом и тугом читамо све о њему написано, изговорено и забиљежено и све је то доказ његове величине. На нама је да памтимо, да учимо генерације које долазе да се не заборави колико је Билећа велика, колико је јунака и војсковођа дала. Војвода Алексић је био јунак, штитио је своје како за вријеме ратних дејстава, тако и у миру чувајући достојанство ратника и част јунака“, додао је Парежанин.
Он је истакао да ће име војводе Алексића да живи вјечно заувијек уписано у историју, великим јуначким словима.
Испред БОРС-а, присутнима се обратио Бранко Граховац, предсједник Одбора породица погинулих бораца ВРС, рекавши да је војвода Алексић по свим међународним конвенцијама ратовања био прави српски борац.
„Његова дјела ће се у наредном периоду показати да нису ништа мања од оних дјела Цара Лазара, Милоша Обилића и других српских јунака“, додао је Граховац.
О ратном путу војводе Алексића, његовој храбрости, чојству и јунаштву говорили су његови саборци и пријатељи, Мирослав Радовановић и Аћим Вишњић. Они су истакли да је војвода Славко Алексић био идеолог, патријархалан човјек и неко ко је обиљежио модерну српску историју.
Присутни су имали прилику да се упишу у књигу жалости која је отворена у Дому културе „Јевто Дедијер“.
Алексић је остао упамћен као храбар и частан борац на сарајевско- романијском ратишту. Био је један од обновитеља четничког покрета у Сарајеву 1990. године. године. Након убиства старог свата испред Старе цркве на Башчаршији 1. марта 1992. године, постаје командант Новосарајевског четничког одреда са сједиштем на Грбавици. За војводу га је именовао Војислав Шешељ 13. маја 1993. као и Момчило Ђујић 27. јануара 1999. године.
Истакао се у борбама за одбрану Грбавице, и три пута је рањаван. Између осталог, са Новосарајевским четничким одредом је држао српске положаје на Јеврејском гробљу, гдје су се водиле најжешће борбе на линији разграничења Српско Сарајево – Сарајево, између Војске Републике Српске и АРБиХ. Командовао је одредом руских добровољаца у Српском Сарајеву. Након НАТО бомбардовања Републике Српске 1995. и након потписивања Дејтонског споразума, у марту 1996. је предводио излазак српске војске и становништва из Грбавице и изношење крста на Враца и Миљевиће.
Војвода Славко Алексић сахрањен је данас на породичном гробљу у селу Богдашићи код Билеће.
Извор: Радио Билећа
