Билећко сијело – уз игру и пјесму и славне претке

У организацији Завичајног клуба Билећана у ресторану Дома војске у Београду, 1. децембра 2017. године одржано је традиционално пето сијело Билећана.

– Кад сте своји са својима, свако је зло мање и све вам је потаман – поручио је уз добродошлицу на саборовање легендарни херцеговачки пјесник и филозоф Божидар М. Глоговац.

Он је уз Сању Вуковић, водио програм Билећког сијела за које се и ове вечери тражила улазница више.
Велики број гостију и званичника присуствовао је овом завичајном дружењу, од првог човјека Општине Билећа Миљана Алексића и његових сарадника, до великог броја Билећана који живе у Београду, као што су проф. др. Петар Сворцан, др Милован Пецељ и многи други.

Гости Сијела били су народни посланик у Скупштини Србије Миодраг Линта као и предсједник општине Врбас Милан Глушац.


Програм је отворила билећка изворна женска пјевачка група Василисе, а осим њих запажен наступ имао је и млади херцеговачки гуслар Срђан Авдаловић.


Први се, како и ред налаже, присутнима обратио Миодраг Дунђеровић, предсједник Завичајног клуба Билећана у Србији, позивајући све „завичајце“ на сарадњу са Удружењем које је, како је навео, спремно да прихвати сваку идеју, али и добронамјерну критику у циљу унапређења његовог дјеловања.

„Дом небоземни“ је обавезна завичајна лектира

– Ове године имали смо два подухвата у нашој активности. Одржали смо врло успјешно  донаторско вече за обнављање Саборног храма „ Свети Сава“ у Билећи на којем је прикупљено 60 хиљада марака и по први пут били издавачи једне књиге. „ Дом небоземни“ је назив књиге некадашњег пароха билећког, али срцем увијек оставшег, протојереја-ставрофора Рада Зеленовића. Као непосредни очевидац прота описује поратно вријеме на тлу херцеговачком у тешким временима и приликама за цркву Божију и њен вјерујући народ.

Клуб је добио и своје просторије, опрему у улици Деспота Стефана 15 чије зидове красе фотографије Билећана који су оставили најдубљи траг у научном и културно-историјском насљеђу нашег града и васколиког српског рода. Писац Шћепан Алексић био је учесник прве књижевне вечери коју смо организовали у Клубу, а скоро је своје слике на истом мјесту излагао и наш Синиша Џелетовић, рекао је , између осталог, Дунђеровић, посебно истакнувши да је Завичајни клуб , на приједлог оца Рада Зеленовића, изабрао и своју славу – Пренос моштију Светог Саве, која се обиљежава 19 маја.

Захвалнице најзаслужнијима

Завичајни клуб Билећана и ове године наставио је традицију додјеле захвалница заслужним члановима клуба. Дејан Вуковић, испред Завичајног клуба уручио је захвалнице Петру Милинићу, Радомиру Албијанићу, Мају Самарџићу, Дарку Вукоју, Миленку Ђелетовићу и Божи Глоговцу.

 

АЛЕКСИЋ: У завичај се враћај као Јован Дучић

Из Билеће је на сијело стигао и њен први човјек Миљан Алексић. У кратком обраћању Алексић се захвалио, у своје и име свих грађана ове херцеговачке општине, на хуманитарним акцијама и добрим дјелима које чине Билећани у Београду и Србији за свој град.

– Овим што радите ви, прије свега, не заборављате одакле је ваша дједовина, ваши коријени, стара Херцеговина,. Не заборављајући имена својих предака који су вас послали у свијет, а Београд је за нас из херцеговачког крша увијек био велики свијет, овим акцијама на неки начин им то и враћате и не само њима него и нашем граду, рекао је начелник Билеће Миљан Алексић, да би свој говор завршио парафразирајући једну народну пословицу.

-У завичај се враћај славан или мртав, као што је урадио Јован Дучић, а ја бих вама могао поручити, за ово прво вам је свима рано, а за ово друго вам никад неће бити касно – закључио је Алексић.

 

Линта постао Херцеговац

– Са нама је један човјек чије је гесло да се преко Дрине не праве мостови да се спајају  обале, већ да би се спојили људи – овако је Божо Глоговац највио Миодрага Линту народног посланика Републике Србије, уз опаску да ће га Билећани ове вечери промовисати Херцеговцем.

-Имао сам привилегију да будем присутан на донаторској вечери за обнову Саборног храма „ Свети Сава“ и дам скромни допринос овој акцији.  Вјерујем да ћемо се врло брзо окупити у много већем броју у порти Храма по завршетку његове обнове.

Као Крајишник родом са Кордуна заиста се већ осећам Херцеговцем, јер се зна да су наши преци у те крајеве досељавали из Херцеговине, тако да констатација мог пријатеља Божа није далеко од истине и драго ми је то што ме је вечерас промовисао Херцеговцем – рекао је у свом обраћању Линта.

Милан Глушац, предсједник Општине Врбас, такође је поздравио присутне истичући да му је задовољство што види велики број младих људи, који ће сутра бити прави настављачи културе, обичаја и традиције Билеће и херцеговачког краја.

 

Галерија знаменитих Билећана

Када се Билећани састану, било кад и било гдје, као што је то случај вечерас, онда се по неком неписаном правилу сјете својих славних предака говорећи, као надахнути херцеговачки пјесник Божо Глоговац„да на овом зрнцу свемира, кога зовемо земљом, нема мање вароши од Билеће, а да је више изњедрила оних који су на планетарном нивоу задужили човјечанство на пољу науке, умјетности, спорта…“.

О сваком од њих у својој бесједи говорио је новинар Никола Тркља, али и о 85 кадрова Билеће чија је презентација од доба Рима до данашњих дана ишла читаво вече на видео биму.

Многи веле да нас Билећане бије глас да добро глумимо зашто постоје необориви докази. Рођени Билећани и њихови потомци имају више оскара и златних палми него цијела бивша Југославија, а богами и шире. Разлог томе најбоље знају Младен Секуловић, Душан Вукотић и Емир Кустурица, мада додуше има и оних који тврде да је за то крив билећки камен.

Чињеница је да знамо са покретним сликама, али и са ријечима. Момо Капор је говорио да његове приче долазе из Мириловића, а за Билећу је увијек говорио да је најлепши град на свијету, иако у њој није рођен само зато што су од четворице браће, управо његовог оца послали да учи школу.  Зато се Момо родио у Сарајеву, а не у Мириловићима.

За Мешу Селимовића, иако га нико није видио да носи црвене чарапе, сви су знали да је Врањштанин, а и сам је то поносно говорио, да је од братства Вујовића. За Матију Бећковића још нису сигурно утврдили да је Билећанин, али чим тако мудро збори сигурно јесте“, не без поноса ређао је познате Билећане Тркља, додајући тој плејади „првог револуционара, хајдука са западним манирима Владимира Гаћиновића идеолога покрета за ослобођење југословенских народа у БиХ.

Тркља није заборавио поменути епископа Николаја Јокановића, владику херцеговачко захумског, који је на трону био у најтежим годинама Другог свјетског рата, али се посебно осврнуо на двије даме које су у свијету умјетности и спорта прославиле Билећу.

„Наш понос и дика су наше Билећанке, Рајка Мерћеп или Рајка Билећанка, највећа и најљепша херцеговачка умјетница. Рођена у Билећи 1904.  године, а њена вајарска дјела налазила су се у великим галеријама Париза, Београда, Сарајева…

И на крају, али не по важности, је наша Тијана Бошковић, најбоља одбојкашица на свијету. У тренуцима највећег славља, наша Тијана не заборавља своју родну Билећу, него се пред милионским аудиторијем огрће српском заставом на којој је писало име нашег града“, закључио је Тркља плејаду познатих Билећана, позивајући присутне да помогу Завичајном клубу који је ове године урадио заиста много,  а посебно се захваливши онима који су дали свој велики допринос тој чињеници.

До краја вечери уручене су и захвалнице Завичајног клуба  заслужним Билећанима, а око поноћи извучене су награде богато организоване томболе.

 

Неђо Тркља студентима даровао печено прасе

„Ми млади из Завичајног клуба Билећана у Србији, баштинимо традицију нашег краја и као што можете видјети, велики број нас се одазвао овом скупу вечерас. Завичајни клуб има Одбор за младе у чијем раду учествује шест чланова и они су окосница удружења, поготово у оваквим приликама када се организује Билећко сијело, али и књижевне вечери, изложбе или било које друге манифестације“, рекао је Срђан Чомић, предсједник Одбора за младе Завичајног клуба.

Ни старији нису заборавили на њих, а велики аплауз присутних добио је Неђо Тркља, добитник главне награде на томболи, печеног прасета, кога је поклонио студентима из Билеће који студирају у Београду.

За добру атмосферу и весеље које је потрајало до раних јутарњих сати побринуо се сад већ незаобилазни херцеговачки бенд из Гајдобре популарног Богољуба Бошковића – Болета .

 

 

Тект и фотографије: Жељко Ђекић – СРПСКО КОЛО

 

 

It's only fair to share...Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInEmail this to someone

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


*