Савински буквар штампан 1694. године у Русији има 41 страницу и више од 400 слика, а у предговору каже се да служи подучавању не само дјечака и мушкараца, како је то било уобичајно у то вријеме, већ и дјевојчица и жена. Из ове књиге слова је учио и Петар Петровић Његош
Постоји српски буквар који је 235 година старији од оног кога је саставио Вук Караџић. Мало је познато да су историчари пронашли записе да је први познати српски буквар штампан 1592. године у Венецији, у штампарији Ђулијана Рампацотија. Овај посао је обављен трудом дечанског монаха Саве баш у вријеме спаљивања моштију Светог Саве и устанка у Херцеговини против Турака. Овај буквар се састојао од свега два до четири листа.
Међутим, најстарији примјерак правог буквара чуван је вијековима у манастиру Савина код Херцег Новог, све док га није примјетио историчар др. Горан Ж. Комар и указао на његову важност. Књига је штампана у Русији 1694. Постојање ове књиге доказ је настојања о културном и просветном уздизању народа у оквиру наше православне цркве.
Удружење ”Ћирилица” из Требиња је 2016. године, уз благослов архиепископа Амфилохија Радовића, урадило репринт ове књиге у тиражу од само 1000 примјерака.
Савински буквар има 41 страницу и преко 400 слика. Интересантно је да се у предговору каже да ова књига служи подучавању не само дјечака и мушкараца, како је то било уобичајно у то вријеме, већ и дјевојчица и жена.
На самом почетку је и гравура Исуса окруженог ученицима који му доносе папирусе на којима стоје имена разних научних дисциплина – теологија, филозофија, реторика, астрономија, граматика и геометрија. Ово јасно указује на благослов цркве на свакога ко изучава науке. Познато је да је Петар Петровић Његош је учио управо из овог буквара.
Данас се на манастире гледа као на искључиво вјерске објекте, иако многе чињенице говоре у прилог томе да су манастири православне цркве вијековима били врста цивилне управе, сеоске задруге, болнице, библиотеке, ризнице и школе.
Истина је потпуно супротна од популарног мишљења да је црква била непријатељ науке. Тезу о цркви као непријатељу науке су кроз образовни систем пласирали комунисти након 2. св. рата како би умањили значај цркве.
У Савинском буквару свако слово има своју страну и прво је приказано илустрацијом човјека. Ту су и примјери различитих начина штампе и рукописања тог слова. На крају је то слово написано латинским и грчким словима. У средњем дијелу стране су дате слике појмова које почињу на то слово а на крају се налази десет стихова који садрже слово и наравно молитва који садржи то слово. Јако је слично модерном буквару.
Буквар који се налази у манастиру Савина, а чији репринт је овдје урађен, је издање које је штампано у Русији. Његов творац је Карион Стомин, монах московског Чудовог манастира. Карион је био чувен научник свога времена, писац, преводилац, предавао је грчки и латински језик. Он је био и дворски пјесник и учитељ царске породице, укључујући младог Петра Великог.
Саставио је руски ”Буквар у сликама”, књигу коју је руком радио неколико година и која је била богато украшена сликама са позлатом и бојама. Први примјерак те књиге поклонио је мајци Петра Великога, царици Наталији Кириловној.
Касније почиње рад на Буквару али због великог броја илустрација посао је текао споро. Имао је генијалну идеју за то вријеме – да се путем слика животиња, биљака и предмета олакша учење слова. За израду великог броја гравура ангажовао је најпознатијег гравера тога времена Леонтија Бунина. Књига је 1692. године штампана у 106 примјерака, од којих данас постоји сачувано само око 20 комада, од којих и један примјерак у манастиру Савина.
Овај буквар је свједок великог утицаја царске Русије на образовање и очување нашег идентитета у једном историјски пресудном тренутку.
Да је овај буквар остао у употреби, данас би без већих проблема могли да читамо старе Руске, Румунске и Бугарске књиге. Вукове реформе су нас удаљиле од старословенског језика, али са друге стране смо добили савршено писмо састављено око крилатице ”пиши као што говориш”.
ИЗВОР: Слободна Херцеговина – (Милош Станић)
