Велики број билећких породица, у недостатку индустријских радних мјеста, зараду проналази у експлоатацији и обради камених плоча. Породица Табаковић, обраду камена подигла је на виши ниво, па производе из властитог погона пласирају купцима у европским земљама.
Зачетници породичног бизниса, занат су испекли радећи у Италији, крајем деведесетих, а по повратку у родни Торич, прије петнаестак година, формирали су властиту малу фабрику и посао препустили млађим. Улагали су зарађени новац, а списак купаца временом су проширивали у Швајцарској, Црној Гори, Хрватској, Србији, Словенији и Луксембургу.
„Није га тешко извести, иде у блоковима. Вишу вриједност добија, плаћа се ПДВ 19%, 5 % царине“, говори Сава Табаковић, сувласник предузећа „Табаковић“ д.о.о.
Табаковићи кажу и да је куповину савремених машина, дијелом, диктирало тржиште. Палету су зауставили на пет врста обрађеног камена.
„Билећки камен познат је на Балкану, по квалитету, и тешко га је наћи. Вади се са дубине од десетак метара“, додаје Табаковић
Драган Милошевић, у погону за обраду камена, ради двије године. Каже да посао јесте специфичан, али није тежак.
„Посао захтијева пажњу, да не би камен подлетио под ножеве. За усавршавање заната мени је требало петнаест дана, до мјесец“, каже Милошевић.
Налазиште камена и погон за прераду, у коме је посао нашло шест радника, Табаковићи су формирали на властитом имању.
У европске земље годишње се испоручи десет до дванаест хиљада метара квадратних обрађеног камена.Тржиште захтијева више, кажу Табаковићи, али због ограниченог простора и количине камена који се извади, за сада ће остати на том нивоу.
Поред свих тешкоћа, успију достићи годишњи промет од око 350 хиљада марака. Стигли су и да донирају камен за обнову порушених и изградњу нових храмова.
„Што год се ради, може се зарадити, треба бити упоран, треба доста радити“, напомиње Табаковић.
Да је рад најважнији, говори и податак, да су од уложених око 1,5 милиона марака у опрему и механизацију, за петнаестак година, само једном користили мањи кредит.
Извор: РТРС
