Живко Јањић био је познати архитекта, али и личност широких интересовања која је оставила траг као сликар, писац, пјесник, композитор и музичар. Рођен је 1937. године у Билећи, а свој радни вијек провео је у Билећи, Дубровнику и Херцег Новом.
За вријеме живота оставио је значајан траг у архитектури, а један од његових најзначајнијих пројеката је дворана „Парк“ у Херцег Новом, који је награђен Борбином наградом за архитектуру 1987. године. Стручни жири истакао је да доприноси истакнутој улози архитектуре у историјском и културном амбијенту Боке.
Зграда МУП-а у Херцег Новом такође је Живков печат, као и Шехитлук у Бањалуци, лијечилиште у Игалу, поште у Херцег Новом и Игалу, а био је аутор и бројних урбанистичких планова за више градова и насеља дуж приморја укључујући Бијелу, Игало, Топлу, Рисно, Радановиће, Петровац и Бар.
Завичајни музеј у Билећи који је изграђен 1969. године, а нажалост изгорио у пожару 1993. године такође је један од симбола његовог рада, пројекат за музеј су урадили Живко Јањић и ЈураЈ Неидхард.
Остварио се и као писац и пјесник, а његови најзначајнији наслови су: „ Бити Херцеговац или не бити“, „Црна удовица“ и „Недовршени храм“. У његовом наслову „ Бити Херцеговац или не бити“ види се његова приврженост родној груди, према којој је љубав изразио и ријечима.
Мало је познато да је био веома талентован за музику, a једно од његових најзначајних остварења је композиција „Требишњица“.
На следећем линку можете послушати цијелу композицију https://youtu.be/IDfzX0LLrew.
Херцеговци су имали прилику да 2013. године у Билећи присуствују његовој изложби старих фотографија.
Живко Јањић преминуо је 7. маја 2017. године, а сахрањен је на породичном гробљу на Савини. Оставио је дубок траг као свестрана личност повезујући архитектуру, књижевност и музику на јединствен начин, а све из унутрашње потребе и непоновљивог осјећаја за љепоту, склад и мјеру.
Дајана А.
