Царство Немањића угашено је на Метеорима

Манастир Метеори у Грчкој под заштитом УНЕСКО
Цар Јован Урош, братић Душана Силног, владао је Тесалијом али се одрекао престола, узео монашко име Јоасиф, обнављао и дизао келије на Метеорима, постао ктитор Великих Метеора и вођа монашке заједнице. Његовом смрћу угасила се Света лоза Немањића а Српска православна црква Јована Уроша прославља као свеца 20. априла, по старом календару

Душан Силни крунисао се за цара Срба и Грка 16. априла 1346. године у Скопљу, а девет година касније после његове смрти наследио га је син цар Стефан Урош V Нејаки. Српска империја од тада почиње полако да се распада. Обласни господари понашају се све независније од централне власти, која је слаба јер Урош није био дорастао задатку.

Деспот Симеон Урош, у народу зван Синиша, млађи полубрат цара Душана, син краља Стефана Уроша III Дечанског из његовог брака са Маријом Палеолог, унуком ромејског цара Михаила VIII, 1355. године поново покреће питање престолонаследства .

Симеон Синиша Немањић фреска у манастиру Високи Дечани

Синиша је се у Сврчину прогласио за краља а потом заузима град Костур (Касторија) и проглашава се за цара.

У почетку је сва властела била уз Уроша Нејаког и Синиша је држао само Костур али после смрти Нићифора Другот и Орсинија током гушења албанског устанка искористио је повољне прилике и проширио своје царство.

Властела и Црква одлучују да га прихвате, схвативши да не могу да бију Урошеве битке.

Границе два српска царства

Симеон Урош Палеолог “Цар Ромеја, Срба и целе Албаније“ оженио се Томаисом Орсини, из старе римске властелинске куће, ћерком Јована II Орсинија, а она му је још 1350. године родила сина Јована Уроша.

Јован је наследио Синишу између 1369-1371. године, тако да је ово одметнуто српско царство надживело оно главно Уроша Нејаког које се угасило његовом смрћу 1371.године.

Цар Симеон Синиша имао је још двоје деце, млађег сина Стефана Уроша, који је био гроф Фарсале а кћерка Марија Ангелина која је била удата за Тому Прељубовића званог Албаноубица који је убијен арбанашкој завери у Јањини.

Свети Јован Урош, игуман Јоасаф, фреска у манастиру Велики Метеор

Цар Јован Урош, братић Душана Силног био је ожењен ћерком Радослава Хлапена, заповедника Бера и чувеног Душановог војсковође, са којом је имао петоро деце: синове Константина, Михаила и Димитрија, те ћерке Јелену и Асасину.

Владао је само Тесалијом, а и то не задуго пошто је после неколико година абдицирао у корист свог рођака Алексија Анђела Филантропена и замонашио се у Преображењском манастиру Велики Метеор који је подигао његов отац.

Одрекао се престола и узео је монашко име Јоасаф, али је остао и богат и утицајан. Помогао је сестри Марији да у својим областима задржи власт након атентата на Тому, обнављао је и дизао нове келије на Метеорима, на крају постао и вођа читаве монашке заједнице.

Толико много помагао манастиру Велики Метеор да је са светим Атанасијем убројан у ктиторе манастира,  што се види у манастирским повељама и на светим иконома и фрескама.

Манастир Велики Метеори

Осим овог манастира, помагао је и све друге манастире у Метеорима штитећи их својим царским повељама и обилатим даровима. Због тога су Метеори, то чудо на високим стенама којима се дичи цела Грчка заправо највећим делом задужбина Немањића.

Турци су 1394. године заузели Тесалију, а Јован Урош се склања на Свету гору, гђе неколико година борави у манастиру Ватопед. Године 1401. враћа се у Високе Метеоре, гђе и умире 1422. године.

Његове мошти почивају, заједно са моштима Светог Атанасија Метеорског, у њиховом манастиру Преображења господњег – Великом Метеору.

Његовом смрћу угасила се Света лоза Немањића а Српска православна црква Јована Уроша прославља као свеца 20. априла, по старом календару.

Извор: Билећа.рс

It's only fair to share...Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Email this to someone
email

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


thirteen − twelve =

*