Жене су на челу скоро свих јавних установа у Билећи, Народне библиотеке, Средњошколског центра, двије основне школе, Центра за социјални рад, Јавног комуналног предузећа, „Електро-Билеће“, Културно-спортског центра…
Општина Билећа једна је од ријетких за коју се може рећи да су мушкарци у мањини када су у питању руководећи положаји, па су тако на челу скоро свих јавних установа у овој локалној заједници жене.
У овој херцеговачкој општини жене су директори Народне библиотеке, Средњошколског центра, двије основне школе, Центра за социјални рад, Јавног комуналног предузећа, „Електро-Билеће“, Културно-спортског центра и још неколико јавних установа у овом мјесту.
Сузана Табаковић се од прије шест мјесеци налази на мјесту директора „Електро-Билеће“, предузећа у којем су већински запослени мушкарци.
Табаковићева, која је дипломирани економиста, за Срну каже да је претходно имала двије и по године искуства на мјесту директора текстилног погона „Трендтекс“ у Билећи, гдје су већином запослене жене.
Она је једна од ријетких жена која се са 29 година може похвалити да је успјела да стекне искуство на руководећим положајима.
Табаковићева каже да је у почетку, када је добила понуду за мјесто директора „Електро-Билеће“, била свјесна одговорности њене функције и истиче да се, уз коректну сарадњу са искуснијим колегама, може лијепо управљати овим значајним предузећем.
„Мени је најбитнија сарадња са техничким руководиоцем који је задужен за координацију са радницима на терену, а има искуство у електроструци 12 година, тако да је тај однос између мене и њега прва и најважнија карика одакле све креће. За сада нема никаквих проблема у раду, а надам се да их неће ни бити“, наводи Табаковићева.
Она напомиње да, управо због тежине и ризика коју посао електричара или електромонтера носи, има велико поштовање према радницима и настоји да што боље координише њихов рад. С обзиром на то да је у овом предузећу знатан број радника много старији од ње, Сузана каже да се они односе коректно и с поштовањем према њој, како и доликује.
„Овдје има велики број људи који су скоро 40 година запослени, многи су читав радни вијек провели у `Електро-Билећи`, али успјела сам да сарађујемо и договорамо се око свега. Имамо коректан однос. Сви руководиоци на оваквим мјестима треба да имају добар однос са техничким особљем“, сматра Табаковићева.
Вршилац дужности директора Основне школе „Петар Други Петровић Његош“ у Билећи је Зорица Пекић, која је претходно имала искуство рада у настави као професор физике.
Она сматра да је и у савременом свијету теже бити жена директор него мушкарац.
„Ово је још увијек свијет мушкараца, иако можемо да видимо да се жене полако пробијају на та руководећа мјеста. Али, у суштини, још увијек је лакше бити мушкарац директор него жена“, рекла је Срни Пекићева.
Она каже да посао доживљава одговорно, понекад чак и превише интензивно, што сматра да је на неки начин предност јер се више пажње обраћа на детаље, али се због тога професионално више и троши.
Пекићева напомиње да је приликом доласка на мјесто вршиоца дужности директора Основне школе наишла на подршку колега са којима је до јуче дијелила професорску катедру.
„Највећи изазов је пронаћи праву меру и дозу одговорности, односно захтева према колегама, са којима сам до јуче имала другачији, приснији однос“, каже Пекићева.
Она каже да њено искуство показује да међу женама директорима постоји солидарност и међусобна подршка, без сујете.
Пекићева закључује да је то срж сваког успјешног пословања и сарадње.
Извор: Срна
Leave a Reply