Срећа је нешто нам је веома близу, али је откривамо или касно или никада.
– Име и презиме?
– Момило, Гојка, Капор
– Датум рођења?
– 8. април 1937.
– Место рођења?
– Суђено ми је да се родим у Фиренци, где су се родили сви сликари које волим. Некад су бебе и даље доносиле роде. Моја рода је принудно слетела у Сарајево због вечне магле која ту влада вековима.
– Место пребивалишта?
– У облацима Ђанг Рајнхарта.
– Занимљиво?
– Академски сликар и наивни писац. За сликара сам учио, а за писца нисам. Уосталом, где се то учи? На пример, лав Николајевич Толстој је био гроф, Антон Павлович Чехов, лекар, Франсоа Вијон сецикес и Антоан д Сент Егзипери, авијатичар – да не помињемо Чарлса Буковског, који је био поштар.
– Од чега живиш?
– Из недостатка доказа.
– Шта највише презирете?
– Власт.
– Чега се бојите?
– Да се не плашиш.
– Омиљени филм?
– Аталанта, Жана Вигоа.
– Омиљена књига?
– Мали Принц, Егзиперија.
– Омиљени књижевни лик?
– Стендалов Зилијен Сорел.
– Кад кажем Београд, мислим…
– 011
– Цвет?
– La petit fleur, у извођењу Claude Liter.
– Пиће?
– Шљива мађарска здравица.
– Цигарете?
– Кент и дуван, звани Требиње.
– Шетња?
– Око Лабудовог језера.
– Odeća?
– Проза у фармеркама.
– Постоји ли вечна љубав?
– Нисам вечан, па не знам.
– Колико си жена имао у животу?
– Недовољно.
– Чиме освајају жанр?
– Не знам, никад нисам освојио ни једну жену. Одувек су ме освајали, дозвољавајући ми, наравно, тобоже, био сам главни.
– Без чега не можеш да замислиш живот?
– Без мене.
– Шта мислите који је најсветији тренутак у животу?
– Причешће,
– Шта је за вас потпуна срећа?
– Има једна дивна песма у прози, амерички песник Карл Санберг, звани Срећа, о човеку који посећује учене људе, филозофе и мудраце, питајући их шта је срећа била, а нико није могао да одговори на то питање.
Једне недеље, шетајући Централ Парком у Њујорку, видео је мађарску породицу како седи на ћебету; пије пиво из бурета и неко свира хармонику док се деца играју. Схватио је да је срећа. Срећа је, наиме, нешто нам је веома близу, али је откривамо или касно или никада.
