Моја рода је принудно слетела у Сарајево

Срећа је нешто нам је веома близу, али је откривамо или касно или никада.

– Име и презиме?

– Момило, Гојка, Капор

– Датум рођења?

– 8. април 1937.

– Место рођења?

– Суђено ми је да се родим у Фиренци, где су се родили сви сликари које волим. Некад су бебе и даље доносиле роде. Моја рода је принудно слетела у Сарајево због вечне магле која ту влада вековима.

– Место пребивалишта?

– У облацима Ђанг Рајнхарта.

– Занимљиво?

– Академски сликар и наивни писац. За сликара сам учио, а за писца нисам. Уосталом, где се то учи? На пример, лав Николајевич Толстој је био гроф, Антон Павлович Чехов, лекар, Франсоа Вијон сецикес и Антоан д Сент Егзипери, авијатичар – да не помињемо Чарлса Буковског, који је био поштар.

– Од чега живиш?

– Из недостатка доказа.

– Шта највише презирете?

– Власт.

– Чега се бојите?

– Да се не плашиш.

– Омиљени филм?

– Аталанта, Жана Вигоа.

– Омиљена књига?

– Мали Принц, Егзиперија.

– Омиљени књижевни лик?

– Стендалов Зилијен Сорел.

– Кад кажем Београд, мислим…

– 011

– Цвет?

– La petit fleur, у извођењу Claude Liter.

– Пиће?

– Шљива мађарска здравица.

– Цигарете?

– Кент и дуван, звани Требиње.

– Шетња?

– Око Лабудовог језера.

– Odeća?

– Проза у фармеркама.

– Постоји ли вечна љубав?

– Нисам вечан, па не знам.

– Колико си жена имао у животу?

– Недовољно.

– Чиме освајају жанр?

– Не знам, никад нисам освојио ни једну жену. Одувек су ме освајали, дозвољавајући ми, наравно, тобоже, био сам главни.

– Без чега не можеш да замислиш живот?

– Без мене.

– Шта мислите који је најсветији тренутак у животу?

– Причешће,

– Шта је за вас потпуна срећа?

– Има једна дивна песма у прози, амерички песник Карл Санберг, звани Срећа, о човеку који посећује учене људе, филозофе и мудраце, питајући их шта је срећа била, а нико није могао да одговори на то питање.

Једне недеље, шетајући Централ Парком у Њујорку, видео је мађарску породицу како седи на ћебету; пије пиво из бурета и неко свира хармонику док се деца играју. Схватио је да је срећа. Срећа је, наиме, нешто нам је веома близу, али је откривамо или касно или никада.