Цвијеће на споменик Јевта Дедијера: Први направио карту јужнословенских народа

У оквиру научног скупа „Мементо – Јевто Дедијер“ јуче је у Билећи положено цвијеће на споменик Јевта Дедијера. Цвијеће су положили  професор емеритус Стеван Станковић и професор др Милован Пецељ.

Географски факултет Универзитета у Београду у сарадњи са градом Требиње, организовао је научни скуп у знак сјећања на једног од најпознатијих Херцеговаца. У позоришној сали Културног центра Требиње професор емеритус Стеван Станковић и професор др Милован Пецељ одржали су предавања која су била посвећена лику и дјелу Јевта Дедијера.

Професор Станковић, најбољи познавалац дјела Дедијера, говорио је на тему „Учитељ и ученик – Јован Цвијић и Јевто Дедијер“.

– Да није Цвијића не би било ни Дедијера, а да није Пецеља мало тога бисмо знали о Дедијеру, рекао је професор Станковић, наводећи и дијелове из живота Јевта Дедијера који су мало познати јавности.

Професор Пецељ, говорио је на тему „Дедијерев животни пут од пастира до научника“. Јован Цвијић је упознао Јевта Дедијера када је он био дванаестогодиши дјечак, препознао је његов потенцијал и одлучио да му помогне у даљем школовању.

Дедијер је послије постао први Цвијићев сарадник. Професори су истакли, да је Дедијер оставио неизбрисив траг у нашој науци. Први је покренуо и уређивао часопис „Преглед“, једно вријеме био је уредник и часописа“Српска ријеч“.

По налогу Николе Пашића први је направио карту јужнословенских народа, а рецезент је био његов учитељ Јован Цвијић.

Професор Пецељ у своме дугом и темљном истраживачком раду наилазио је на 44 писма које је Дедијер упутио учитељу, истичићи њихов велики значај с обзиром да су бројна дјела Јевта Дедијера, на жалост, уништена у рату.

 

Дајана Алексић

 

It's only fair to share...Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Share on Google+
Google+
Email this to someone
email

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


seven + twenty =

*