Најбоља одбојкашица на свету и капитен репрезентације Србије Тијана Бошковић захвалила се грађанима Републике Српске и њене родне Билеће који су протеклих дана свим срцем навијали за њу и њене саиграчице.

„Поздрављам све људе из Републике Српске и наравно моје Билеће. Хвала за огромну подршку свих ових година посебно у протеклих пар недјеља док смо биле на Свјетском првенству“, поручила је Бошковићева у видео поруци по повратку у Београд са великог такмичења.

Она је навела да није стигла свима да се захвали, али да је осјетила ову подршку.

„Испратила сам на друштвеним мрежама да је било организовано гледање утакмица испред основне школе у коју сам ишла, а добијала сам и поруке од школских другара. Срце ми је пуно и надам се да ћемо у будућности и даље заједно да се радујемо“, поручила је Тијана својим Билећанима.

Одбојкашице Србије одбраниле су титулу светског првака, после убедљиве победе над селекцијом Бразила са 3:0, по сетовима 26:24, 25:22, 25:17.

Српске одбојкашице светско првенство су завшиле убедљиво, без иједног пораза, а у 12 мечева изгубила је само пет сетова.

Тијана Бошковић проглашена је за најбољу играчицу и коректора Светског првенства.

У најбољем тиму првенства, осим Бошковићеве, су још двије одбојкашице Србије – техничар Бојана Дрча и либеро Теодора Пушић.

Златним одбојкашицама у Београду је приређен је свечани дочек испред Скупштине града Београда.

Чланак Тијана Билећанима: Хвала на подршци, срце ми је пуно се појављује прво на Билећа.рс.

Србија је шампион Европе. Други пут заредом. Изабранице Зорана Терзића одбраниле су звање најбољих на Старом континенту. Била је ово трећа година у низу у којој су одбојкашице освојиле златну медаљу, четврта како су играле финале највећег такмичења у сезони.

После сребра на Олимпијским играма, злата на континенталном и светском шампионату, српске одбојкашице још једном су оправдале очекивања нације. Са најсјајнијим одличјем вратиле су се из Турске. Пре тога, обезбедиле су и место на олимпијском турниру у Токију, из прве.

„Сваки пут пред крај године сабирам утиске и могу да кажем да сам задовољна како је она протекла. Остварени су нови и веома значајни успеси, на које сам јако поносна. Лето са репрезентацијом је било изузетно напорно, иако смо имали и времена да одморимо. Остварили смо наше главне циљеве, а то су били пласман на Олимпијске игре и нова европска титула. На свему томе смо вредно радили.

Први део клупске сезоне је завршен, оно што ме радује јесте да имамо добре резултате у турској лиги и Лиги шампиона и надам се да ћемо у наставку бити још бољи“, почела је Бошковићева причу за Спорт Клуб.

Србија је у Турску отпутовала као актуелни светски и европски првак. Очекивања су била велика пред почетак турнира, али су их ‘плаве даме’ још једном испуниле, ако не и надмашиле.

„Европско првенство је било велики изазов за нас, али наравно да смо веровали у квалитет нашег рада и екипе пред одлазак на такмичење. Притисак и одговорност су били исти као и претходних година, свесни смо били да носимо улогу фаворита, коју смо и заслужили. Драго ми је што смо то на крају оправдали“, рекла је Тијана и додала:

„Из године у годину се трудимо да имамо исти приступ такмичењима која играмо. Свако од њих је велики изазов за нас и шанса да растемо и показемо се у још бољем светлу, освојимо ново одличје“.

И Тијана зна тачно колико медаља има у богатој колекцији. Ипак, није сасвим сигурна колико се на трофејним полицама налази индивидуалних признања. Не само зато што их је примила толико, већ зато што, скромна каква јесте, више вреднује тимске успехе.

А само ове године 22-годишња Билећанка проглашена је најкориснијом играчицом Европског првенства, а нашла се и у идеалном тиму као најбољи коректор турнира. Уследило је признање Европске одбојкашке конфердерације, Тијана је трећу годину заредом изабрана за најбољу одбојкашицу Старог континента. Награде нису изостале ни у домовини, па је други пут у низу и званично најбоља спортисткиња Србије у избору Олимпијског комитета, а награду јој је доделио и матични Одбојкашки савез.

„Искрено, не размишљам о томе. Свакако да на крају такмичења сва та признања јако пријају и представљају још већу мотивацију, али оно што је најважније за мене је тимски резултат“.

Током Лиге нација минулог лета Бошковићева је дочекала јубилеј – одиграла је и 100. меч за репрезентацију.

„Сећам се када сам почела и кад сам летос чула за податак да сам одиграла већ 100. утакмицу за репрезентацију била сам позитивно изненађена. Већ шесто лето сам провела са репрезентацијом. Светско првенство на ком сам дебитовала за сениорску репрезентацију 2014. године у Италији је такмичење које памтим као да је јуче било“, присећа се вижљаста коректорка и додаје:

„Стекла сам огромно искуство за ових шест година колико играм у сениорској репрезентацији. Постала сам зрелија, сигурнија у себе и своју игру и научила како да се носим са притиском, посебно на важнијим утакмицама“.

А на поменутом Светском првенству 2014. године селектор Зоран Терзић јој је одмах указао поверење и осигурао место у стартној постави.

„Мислим да нема потребе да говорим о његовим тренерским квалитетима јер резултати говоре довољно. Задовољство је радити са њим, из године у годину учим нове ствари које значајно утичу на побољшање у мојој игри“.

Циљ за наредну репрезентативну сезону се већ зна – жеља свих је златни хет-трик, односно освајање титуле олимпијског шампиона.

„Приче о медаљи у Токију су почеле одмах након освајања злата у Анкари. Али у овом тренутку не размишљам пуно о томе. Свакако да ћемо кад дође време за то, дати све од себе да максимално озбиљно схватимо припремни период пред и да се на такмичењу покажемо у најбољем издању“.

Пре него што крену и припреме за олимпијски турнир, Бошковићеву очекује други део сезоне са турским Езачибашијем, чији дрес носи још од 2015. године.

„Већ пету годину заредом наступам за Езачибаши, клуб који ми је пружио најбоље услове у којима могу нормално да се развијам. Претходних година нисмо успели да освојимо титулу првака Турске и Европе, али се искрено надам да ће ова сезона бити најуспешнија до сада и да ћемо бити задовољни крајњим резултатом. Не размишљам о промени средине, са Езачибашијем имам важећи уговор и следеће сезоне и даћу све од себе да наставим узлазном путањом“.

Од прошле сезоне уз српску хероину је у Турској и њена сестра Дајана, због које је Тијана и почела да се бави одбојком.

„Прошле године је и она играла за клуб из Истанбула и била сам срећна што је ту и што можемо често заједно да проводимо време и да будемо подршка једна другој на утакмицама. Ове године ситуација је мало другачија, она наступа за клуб који је у другом турском граду, тако да ретко кад имамо прилику да проводимо време заједно, али без обзира на то, пратимо једна другу и подржавамо се међусобно“.

На питање како родитељи успевају да испрате све њене и сестрине успехе, те резултате брата Вука који је у млађим кошаркашким селекцијама Србије, 22-годишњакиња одговара:

„Родитељи не пропуштају ниједну утакмицу уколико су у могућности да гледају или бар да прате резултат преко интернета. Са великим узбуђењем прате наше каријере. Посебно тата, који је велики љубитељ, не само одбојке и кошарке, већ и других спортова“.

Признала је на крају Бошковићева и да је имала среће да ове године део празника проведе баш са породицом.

„У овом периоду године обично имамо пар слободних дана. Ја их користим да одморим и да се припремим за нове изазове. Прија ми да сваки слободан тренутак проведен са драгим људима“

Извор: Спорт клуб

Чланак Постала сам зрелија, сигурнија у себе се појављује прво на Билећа.рс.

Спортска дворана у Билећи носи име најбоље одбојкашице света и Европе Тијане Бошковић, која је присуствовала свечаном откривању табле са њеним именом.

Сама репрезентативка Србије и најбоља играчица планете каже да је велика част што ће њено име носити спортска дворана у Билећи, граду одакле је кренула да осваја светске одбојкашке врхове.

– Захвалила бих општини Билећа и идејним творцима свега овога. Оно што могу да обећам јесте да ћу, као и до сада, свој град и себе представљати у најбољем светлу и потрудити се да вас обрадујем новим успесима и медаљама – истакла је Бошковићева. 

Свечаном откривању плоче са именом Тијане Бошковић на спортској дворани присуствовао је и председник Одбојкашког савеза Србије Зоран Гајић.

Овај објекат заслужено носи име Тијане Бошковић. Њени суграђани су препознали њен карактер, који је остао исти откако је први пут ушла у спортску дворану у Билећи па до данас, када је најбоља одбојкашица света и Европе – рекао је Гајић.

Сјајној одбојкашици честитао је и бивши одбојкаш, репрезентативац Србије Жељко Танасковић.

– Неко тако млад, а већ је светско име. Оно што ме посебно радује је то што није заборављено одакле је кренула и што ће ова хала носити њено име. Верујем да ће управо Тијанино име анимирати велики број младих да се баве спортом, посебно одбојком – рекао је Танасковић, и најавио, испред Савеза школског спорта Србије, донацију спортске опреме за две школе.

Међу гостима који су увеличли свечаност у Билећи био је и председник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић.

– Младим људима из Републике Српске и широм света где живи српски народ не треба већи мотив од онога што је Тијана Бошковић урадила за свој град, за Српску, за нацију. Република Српска спортистима пружа колико може, а Тијана Бошковић заслужује много више од овога – нагласио је Чубриловић.

ДОЧЕК СУГРАЂАНА

Шампионку света поздравили су многобројни Билећани, који, захваљујући Тијани Бошковић, с посебним емоцијама прослављају сваки успех женске одбојкашке репрезентације Србије, актуелних владарки планете.

Скупштина општине Билећа једногласно је донела одлуку да најрепрезентативнији спортски објекат у Билећи понесе име по најбољој одбојкашици света Тијани Бошковић, која је прве спортске кораке направила у овој дворани.

Извор: Вечерње новости

Чланак Билећани и Српска поносни на Тијану се појављује прво на Билећа.рс.

Одбојкашице Србије на Светском првенству у Јапану освојиле су историјску златну медаљу, а за најбољу играчицу шампионата проглашена је Тијана Бошковић. Девојка из Билеће је била „ноћна мора“ за ривалке, готово да нема меча на коме је бележила мање од 20 поена, па је награда сасвим заслужено завршила у њеним рукама.

Тијани је, међутим, ново признање стигло од челника Скупштине општине Билећа, одакле је Бошковићева родом. Наиме, дворана у овом граду ће носити име по нашој најбољој одбојкашици, пренели су медији из Републике Српске!

Предлог да се дворана у Билећи назове по Тијану Бошковић дошао је од начелника општине Миљана Алексића, који је навео да је коректор репрезентације Србије најбољи амбасадор овог града. Његова идеја је једногласно прихваћена, пошто су сви одборници гласали за предлог.

Да подсетимо, Тијана Бошковић је са репрезентацијом Србије освојила светско и европско злато, као и олимпијско сребро, а прилику да комплетира најсјајнија одличја са највећих такмичења имаће за две године, када су на програму Олимпијске игре у Токију.

Извор: Блиц

Чланак Спортска дворана у Билећи зваће се по Тијани Бошковић се појављује прво на Билећа.рс.

Тијана је ове године на Европском првенству, на коме је репрезентација Србије освојила златну медаљу, проглашена за најкориснију играчицу турнира.

Претходно је била члан наше селекције која је освојила бронзану медаљу на светском Гран-прију. На том такмичењу проглашена је за најбољег коректора.

Поред тога са својим клубом Езачибашијем је учествовала на Фајнал-фору Лиге шампиона, а проглашена је и за најбољег коректора клупског Светског првенства у Јапану.

Тијана Бошковић каријеру је почела 2010. године у Херцеговцу из Билеће, где је запажен њен вансеријски таленат па је убрзо прешла у Партизан у коме је наступала четири сезоне. Тијана је 2015. године постала члан турског Еџаџибашија.

Извор: Билећа.рс

Чланак Тијана Бошковић и званично најбоља европска одбојкашица се појављује прво на Билећа.рс.

Све око ње, баш као што је и она сама, апсолутно је посебно и без дилеме другачије од уобичајеног. Да изречено није флоскула с примесама претеривања, без покрића, већ непобитна истина, доказ је и то што је она данас, са само 20 година, оно што многи засигурно никада неће бити – истинска спортска звезда и хероина с ореолом божанства. Бар је тако, веровали или не, доживљавају у многољудној Кини, где њен фан-клуб тренутно има чланова колико и други највећи град у Србији становника.

О Вама, Тијани Бошковић, у тој земљи свакојаких чуда, с одушевљењем и уз изразе невероватног поштовања казују да играте одбојку налик на чаролију…

– То је стварно истина. И сама сам била изненађена овом причом, али је једноставно тако. Заправо ни сама нисам знала колико ме људи тамо прате и воле све док ове године нисмо играли завршницу Гран прија у тој необичној земљи. Њихови фанови су заиста посебни. Пре и после сваке утакмице добијали смо гомилу поклона, а тамошња страст према одбојци је фасцинантна. После овог што се догодило у Кини, признала сам и себи и другима да ниједан успех не бих постигла да не волим ово што радим и да нисам максимално посвећена ономе у чему уистину уживам. У Кини су то очигледно препознали.

Да ли само у Кини? Већ трећу сезону носите дрес Езечибашија из Истанбула, и Турци Вас такође обожавају. Новинари у граду на Босфору Вашу игру изједначавају са савршенством.

– Турска лига је убедљиво најјача лига, не само у Европи већ и на свету. Људи с нескривеном радошћу прате одбојку. Не само утакмице националне лиге већ и репрезентацију. Радујем се што је много оних који у Турској гледају моје утакмице и који ме од срца подржавају.

На другој страни, више него поуздани извори саопштавају да сте данас за саиграчице у српској репрезентацији исто што и црвено слово у календару.

– Све то што говорите је нешто што сам и сама чула. Не знам како све да коментаришем, али то је нешто као истина која нормалном човеку мора да прија. И ја то не кријем. Уосталом, одбојка је нешто што ми омогућава да будем бољи човек, да научим како да се борим, односно да и у победи и у поразу будем велика.

А да сте громада, не само спортска већ и људска, доказа је безоброј. Може ли се Ваша спортска величина мерити бројем освојених медаља?

– Може, наравно. Све је почело још у основној школи, у мојој Билећи. Прве сам освојила на школским такмичењима, затим сам колекцију увећала као пионирка и кадеткиња у дресу ОК Херцеговац. Све те медаље, а било их је заиста много,данас су за мене нешто посебно. Невероватно су ми драге и у полицама сећања заузимају посебно место. По пресељењу у Београд обукла сам дрес ОК Партизан Визура и за четири године радовала сам се освајању неколико титула првака Србије, тријумфима у Супер купу и Купу Србије…

И у репрезентацији Србије, за коју сте хтели и срцем и телом да играте, углавном знате само за успехе. Српски национални дрес први пут сте обукли 2013.

– Од тада до данас освојила сам сребро на Еурофу, затим злато на Јуниорском првенству Европе, односно сребро као сениорка на Светском купу, бронзу на ЕШ, сребро на ОИ у Рију, онда и бронзу на светском Гран прију и коначно злато на недавно завршеном сениорском шампионату Старог континента у Бакуу.

Баку и шампионат Старог континента 2017. памтићете и по другим лепим и потпуно заслуженим признањима. Са 29 поена у финалу против Холанђанки, што је била тачка на Ваш азербејџански одбојкашки краснопис, стигли сте са Србијом до шампионског трона, другог у историји ове земље од осамостаљења. Награда?

– Уследило је заиста вредно признање, на које сам поносна. Проглашена сам за најкориснију одбојкашицу (МВП) ЕШ 2017.

Имате, кад су трофеји у питању, готово све. Много више него што би неки људи остварили и за два живота. Или се бар тако чини. Да ли је небо Ваша граница и о чему још сањате кад је одбојка у питању?

– Признајем да сам са својих 20 година заиста остварила доста тога на спортском пољу. Али „много” је релативан појам. Надам се да оно право тек долази. Верујем да је још доста такмичења и изазова који ме очекују. Конкретно, још увек немам медаљу са Светског првенства и не кријем жељу да и њу освојим. Ту су и такмичења с клубом, пре свега Лига шампиона, која је за свакога па и за мене велики спортски изазов.

Рођени сте на празник – 8. марта 1997. у прелепом Требињу. Одрасли сте у Билећи, у породици са безброј врлина. Отац Љупко је радио као војно лице, мајка Весна такође, старија сестра Дајана данас игра одбојку у Пољској, а брат Вук, најмлађи од троје деце у породици Бошковић, кошаркаш је Игокее.

– До 2011. смо сви били заједно, а онда смо се сестра и ја преселиле у Београд. Ове године је и брат отишао за Бањалуку, тако да су мама и тата сада сами. Верујем да им није лако без нас, али опет све је то, како кажу, за наше добро. Лепо је све ово радити када знате да вас ваши најближи подржавају и бодре. Радујемо се сваком заједничком сусрету и окупљању. Има у томе неке посебне лепоте, позитивног хаоса и гужве, среће због срећног детињства у срећној породици.

Отац је Херцеговац, мајка такође. За Херцеговце кажу да су поносан народ, частан и поштен једнако према другима колико и према себи?

– Сви кажу да смо посебни, гостопримљиви и љубазни, искрени и отворени. Сваки пут кад одем у Херцеговину, јако сам срећна. Тамо људи мој успех доживљавају као свој и радују се и славе га исто као ја. Јесте, јако сам носталгична и сваки пут радо идем у Билећу јер знам да ћу увек бити лепо дочекана и да ћу бити окружена позитивним људима и искреном љубазношћу. Признајем и да сваки пут једва чекам да пробам ајвар баба Олге, домаћи хлеб баба Љубице и најбоље производе из мени омиљене млекаре „Пађени”.

На легендарном балкону Скупштине Београда, после тријумфа у Азербејџану, учинили сте необичан гест.

– С нескривеном радошћу носила сам заставу Србије на којој је писало Билећа. Било је то моје још једно велико хвала граду у којем сам одрасла, мојој Билећи.

Породица је од памтивека највеће богатство свакога од нас. Како то изгледа кад је херцеговачка фамилија на окупу и како је то изгледало на журки у Земуну о којој се шире разне приче?

– После освојене медаље прошле године на ОИ у Рију, мој стрико Зуко је направио породично окупљање уз роштиљ. Ред је, рекоше тад, да се освајање медаље прослави. Сви су били на окупу: тата и мама, брат, стрико и стрина, ујак и ујна, рођаци и родице, тетак и тетка, најближи пријатељи… Сви осим сестре Дајане, која је тада била у Америци на колеџу. Био је то предиван, незабораван дан пун љубави и среће. Зато морам да кажем и ово: подршка породице за мене је нешто најважније и нешто без чега не бих могла да будем оно што јесам.

Ви сте омиљени у породици, али откуда прича да сте и „мали изрод”?

– Јесам. Сви осим мене навијају за Црвену звезду. Тата каже да ме је тетка купила чоколадама и поклонима још док сам била мала па да због тога навијам за Партизан. А ја кажем да не знам зашто баш Партизан. Једноставно, тако је од малих ногу, и док сам била у Београду, признајем, редовно сам пратила кошаркашке утакмице црно-белих.

Као основац одлучили сте да тренирате карате, а онда се појавио Зоран Видаковић.

– Први спорт који сам тренирала заиста је био карате. Ускоро сам схватила да овако џигљава немам неку перспективу у извођењу ката и борби, па сам одлучила да пређем на одбојку, која је поред каратеа била једини спорт који су тренирале девојчице у Билећи. Прво сам тренирала с млађим узрастима, али убрзо након тога тадашњи тренер првог тима Зоран Видаковић, с којим се и данас често виђам и чујем, пребацио ме је у сениорску екипу, где сам наставила да тренирам. Једини проблем је био тај што нисам могла да заиграм за сениорску екипу јер нисам имала 14 година. И данас се с нескривеном радошћу сетим колико сам патила што дани споро пролазе и колико сам била срећна кад сам одиграла прву утакмицу у сениорском дресу.

Оно што је снимио Зоран Видаковић запазили су и Турци на јуниорској Балканијади у Бањалуци. Истина, у исто време тата Љупко је једног скаута београдске Црвене звезде молио да његов тим појачају два вансеријска талента, ћерке Дајана и Тијана. Одговор је био да они таквих у Београду имају на десетине…

– Турци су после тога били више него упорни. Поготово први човек Галатасараја. Ја сам тад имала 13 година и, искрено, не сећам се баш свих детаља. Знам само да смо добили позив од Галатасараја да будемо њихови гости и да сестра и ја тренирамо пар дана у Истанбулу. Људима из Турске се свидело како Дајана и ја тренирамо и нудили су нам њихов пасош и још доста тога да пређемо и играмо за Турску, што ми, наравно, нисмо прихватили.

Турци уистину нису жалили паре за Ваше довођење, подсећали су Вашег оца и менаџера какву је каријеру у Турској направио Мирсад Јаховић, такође спортиста (кошаркаш) са ових простора, који се под турским именом Туркчан и те како прославио. На крају је цех, краћом суспензијом, платила наша репрезентативка Весна Читаковић, која је у то време носила дрес турске екипе?

– Весна је само покушала да им објасни да ми долазимо из Републике Српске и да смо Српкиње те да је сасвим нормално што не желимо да прихватимо оно што су нудили. Али они изгледа нису могли то да разумеју.

На Балканијади у Бањалуци тражили сте да се фотографишете са репрезентативком Србије Стефаном Вељковић. То је био наговештај новог животног пута?

– Била сам тада бескрајно срећна. Сећања на ту Балканијаду 2010. године још су свежа. Пришла сам Стефани и питала је да се сликамо. Данас, седам година касније, заједно смо се попеле на кров Европе. Невероватно је колико су се неке ствари брзо издешавале.

Ваш муњевит успон предвидела је још једна репрезентативка Србије. Реч је о Весни Читаковић, која Вас је видела као 14-годишњакињу на делу и усхићено причала о девојчици „којој лопта не пада”. Потом се, врло брзо, догодио и први блистави тренутак који је био најава невероватне каријере. На Првенству Европе за јуниоре, вечито друга Србија је коначно постала прва. Да ли је тачна прича да сте у петом, одлучујућем сету тражили да све лопте иду на Вас?

– До 2014. године, Србија није имала златну медаљу с Јуниорског првенства Европе. Силно сам желела да са својом генерацијом испишем историју наше одбојке. Имале смо, дакле, силан мотив, а освајањем злата испуниле смо и нашу велику жељу.

Познаваоци тврде да је почетак Вашег спортског пута идентичан оном који је имао легендарни српски ас Иван Миљковић. Ви сте, као и он, на самом почетку каријере појавом најавили и талентом запањили много трофејније и искусније играче широм света.

– Тачно је да ме доста њих пореди са Иваном Миљковићем. Тачно је и да ми то заиста прија. Чак ми је и сам Иван после финала у Бакуу пришао и рекао да га својом игром подсећам на некога, а ја се, ево, и даље питам на кога је мислио.

Постоји и прича да сте уочи одласка на ОИ у Рију гласно питали све око себе шта мисле ко ће, осим Србије, још освојити медаљу.

– То је тачно. Од самог почетка репрезентативне године сам веровала да ће Србија узети медаљу на Олимпијским играма. Наравно да сам знала да нисмо били један од фаворита за освајање медаље, али ја сам једноставно имала неки добар осећај, који ме није преварио.

Још се памти Ваш сервис из полуфинала против САД-а, односно скок-сервис који себи на 14. поену у петом сету не би приуштили ни много искуснији одбојкаши. Сервирали сте и Србија се пласирала у финале…

– Имала сам ту срећу да сервирам на резултату 2:2 и 14:13 за нас. Добро се сећам тог тренутка и меч лопте. Отишла сам на сервис и рекла себи да ћу одсервирати најбоље што могу. Нисам мислила ни на поен ни на грешку, већ само на то да сервис буде добар. Американке су имале добар пријем, упасивили смо напад њиховог коректора и после Мајиног (Огњеновић) дизања и мог напада по паралели, отишле смо у финале Олимпијских игара. Био је то поен који никада нећу заборавити.

Човек који има бескрајно поверење у Вас је и српски селектор Зоран Терзић?

– Већ четири године сам у сениорској репрезентацији Србије. С великом захвалношћу констатујем да сам срећна што имам прилику да радим с једним од најбољих тренера данашњице. Трудим се да сваки савет Зорана Терзића и информацију усвојим на прави начин. Драго ми је што до сада нисам имала ниједан проблем с њим, а надам се да ће тако и остати.

Воли одбојку, музику и шпански језик

– Обожавам „Леџингтон банд”, њихове песме ми пријају без обзира на расположење. Била сам и на неколико њихових концерата и планирам да одем опет чим будем имала прилике.

Обавеза је много, али и даље све радите уз осмех. Многе Ваше вршњакиње летовале су и одмарале се, а Ви?

– И ја сам била на мору. Читавих 10 дана. Било је то прво летовање после дужег времена и, признајем, уживала сам. Све се догађало после квалификација за Светско првенство крајем маја.

Има ли још нешто што волите а да то многи не знају?

– Обожавам шпански језик и сигурна сам да ћу га научити. Турски такође желим да научим јер већ трећу годину у континуитету играм у Турској. Ускоро намеравам и да узмем професора турског језика како бих све и убрзала. Саиграчице из Турске се често изненаде како знам доста речи њиховог језика и запање се када им кажем да и ми користимо исте изразе за поједине појмове.

Истанбул је велики и леп град, како Вама изгледа?

– Истанбул је један од најлепших градова које сам имала прилику да видим. Иако у том граду живим више од две године, признајем да много тога од онога што га чини величанственим мегаполисом још нисам видела. Али видећу засигурно. Схватила сам и да доста сличности постоји између српске и турске културе, као и да је велика сличност у гастрономији. Ја волим турску кухињу, а сада знам и зашто.

Успеси те нису променили, остала си иста?

– Моји најближи знају каква сам, и то ми је најважније. А они који ме не познају, волела бих да (са)знају да сам иста она каква сам била као мала. Сада сам само мало старија и мало озбиљнија.

Има ли нешто што Вас нервира?

– Доста тога може да ме изнервира, али највише нервирам саму себе. Трудим се да учим на сопственим грешкама и да извлачим најбоље из тога. Може да ме расплаче и најмања ситница или глупост. Ваљда зато што сам јако емотивна особа. Срећа па су те сузе углавном радоснице. Најсрећнија сам кад видим да су и људи око мене срећни. Наравно, највише волим своју породицу и пар пријатеља које гледам као породицу и које ћу волети до краја живота.

Како себе видите у будућности, шта планирате, онако херцеговачки мудро?

– Уписала сам факултет за менаџмент, али тренутно не размишљам много о томе шта ћу радити кад престанем да се бавим одбојком. Мој одбојкашки пут је тек почео и надам се да ће трајати још дуго.

Извор: Експрес

Чланак ИНТЕРВЈУ ТИЈАНА БОШКОВИЋ – Билећанка којој се диви цео свет се појављује прво на Билећа.рс.

Одбојкашице из Српске које су наступајући за репрезентацију Србије освојиле златну медаљу на Европском првенству у Бакуу, Тијану Бошковић и Бранкицу Михајловић, стигле су у Бањалуку.

Златне српске одбојкашице дочекао је велики број дјеце, те одбојкаши и одбојкашице из Републике Српске.

Након фотографисања са присутнима, одбојкашице је примио предсједник Српске Милорад Додик у Палати Републике

– Необично и велико задовољство што сам домаћин златним одбојкашицама Тијани и Бранкици и предсједницима Одбојкашким свезима Србије и Републике Српске, нагласио је Додик. Хвала и Јелени Благојевић која је изостала, а која је такође из Републике Српске.

Као предсједник Републике одлучио сам да одбојкашицама додијелим по 20.000 марака. Поносан сам што у репрезентацији Србије у разним спортовима учествују бројни спортисти из Српске. Желим им успјех у спортовима у клубовима и репрезентацији.

Хвала им што су уз бројне обавезе, нашле вријеме да дођу у Бањалуку. Постоји Иницијатива да се у закону уведе институт националних пензија за спортисте попут златних одбојкашица, поручио је Додик

Хвала што сте дошли да нас бодрите. Хвала предсједнику на издвојеном времену. Финансије нису разлог нашег доласка, желимо да пробудимо свијест за бављењем овим спортом, каже Бранкица Михајловић, одбојкашица.

Хвала предсједнику Додику на дивном дочеку. Ово је традиција. Били смо овдје и прошле године и надам се да ће оваквих повода за долазак бити још. Хвала читавој Срспкој на несебичној подршци, истакла је Тијана Бошковић.

Тијана Бошковић и Бранкица Михајловић, које су се нашле у идеалном тиму Европског првенства, поријеклом су из Републике Српске.

Бошковићева је проглашена за најбољу одбојкашицу Европског првенства, а Михајловићева за најбољег примача.

Одбојкашице Србије побиједиле су у финалу Европског првенства репрезентацију Холандије резултатом 3:1.

Извор: РТРС

Чланак Српска дочекала златне одбојкашице се појављује прво на Билећа.рс.

Бошковић је са 29 поена у финалу предводила Србију до титуле шампионки „старог континента”, друге у историји земље од осамостаљења.

Она се очекивано нашла и у идеалном тиму, уз још двије српске одбојкашице, Бранкица Михајловић као најбољи примац, те Стефана Вељковић као најбољи средњи блокер.

Друштво су им правиле три Холанђанке (Ане Буијс (коректор, Лонеке Слетје, Лаура Дијкема), те по једна Туркиња (Еда Ердем Дундар) и Азербејџанка (Валерија Мамадова).

Сребрну медаљу освојила је Холандија, друго ЕП у низу, док је до бронзе стигла Турска, побиједивши у мечу за треће мјесто домаћина Азербејџан.

Променила је страну у последњем нападу, наместила нишан и испалила смеч који је још једном разорио холандску одбрану. За тачку на финале!

За победу Србије! За злато! Другачије није ни могла него да Тијана Бошковић буде баш та која ће ставити печат на српско покоравање Европе…

Било је смо питање тренутка када це српско одбојкашко чудо бацити Европу под ноге. Још откако је Зоран Терзић гурнуо у ватру као 17-годишњакињу пре три године на Светском првенству, могло је голим оком да се види да це ова посебна девојка потписивати гарантни лист за медаље српске одбојке у наредним годинама. И кренуло је…

Бронзе на светском купу и Европском првенству, па сребро на Олимпијским играма и логичан след догађаја је био да Тијана доведе Србију до злата. Са само 20 година, невероватна Херцеговка из Билеће је већ најбоља одбојкашица Европе. Начин на који је доминирала на овом ЕП је нешто невиђено последњих година у светској одбојци. У Европи јој већ нема равне, на глобалном нивоу можда две одбојкашице из Азије. Али на њеној позицији ниједна…

Тако да није ни било дилеме ко це бити изабран за најкориснију одбојкашицу Европског првенства. После 29 поена у финалу, бруталне доминације у борби за злато, МВП награда је била неминовност. И као што рече после оног сребра на Олимпијским Играма, медаље це тек да се нижу у будућности. Испунила је обећање…

Тијана је у младим категоријама је играла за женски одбојкашки клуб Херцеговац из Билеће у којем је тренирао Зоран Видаковић. Године 2011. прешла је у Партизан Визуру са којим је у сениорској конкуренцији освојила двије титуле првака, један куп и два суперкупа Србије.

Са јуниорском репрезентацијом Србије је освојила прво мјесто на Европском првенству 2014, када је проглашена за најбољег играча тог турнира.

За сениорску селекцију Србије је дебитовала на Свјетском првенству 2014, а већ у свом првом наступу, против репрезентације Турске била је најбољи поентер утакмице. Следеће године је са репрезентацијом заузела друго мјесто на Свјетском купу у Јапану и треће на Европском првенству у Холандији и Белгији.

Тијана је остварила велики успјех са репрезентацијом на Олимпијади у Рију 2016. кад је освојена сребрна медаља. Проглашена је за најкориснију играчицу (МВП) Европског првенства 2017. Бошковићева је са 29 поена у финалу предводила Србију до титуле шампионки Европе, друге у историји земље од осамостаљења.

Извор: Билећа.рс

Чланак Билећка шампионка: Тијана – стварно најбоља се појављује прво на Билећа.рс.

Међутим, ни то није било довољно како би се умеће ове 19-годишњакиње наградило, па је Тијана понела и наслове најкориснијег играча (МВП) и најбољег коректора првенства. И то у конкуренцији знатно искуснијих играчица.

Кажу да треба замислити жељу када први пут посетите једно место. Онда је сасвим јасно, чему се Бошковићева надала када је крочила на тло филипинске престонице, Маниле. Ројиле су се жеље, пошто млађана коректорка, до сада није имала прилике да игра ни на смотри најбољих клубова света. А чини се, да су јој се, као награда за све показано на терену, замисли претвориле у реалност, пошто је са далеког истока кући понела још једну медаљу, уз индивидуално признање. У великом финалу, њен Езачибаши савладао је италијански Поми Казалмађоре, после тајбрејка.

– Турнир је сам по себи  био одличан, јер су на њему учествовале најбоље екипе света – сумира утиске Бошковићева. – Било је занимљиво бити у таквом окружењу. Морали смо добро да се помучимо како бисмо дошли до титуле шампиона. Није нимало лако било остварити овај успех. Али је било дупло слађе, јер смо прва екипа која је успела да одбрани титулу – са поносом истиче.

А то „дупло слађе“ за Тијану је било тродупло. Још једно значајно признање завршило је у њеним рукама. У изузетно јакој конкуренцији, проглашена је најбољом.

– Не доживљавам те награде као притисак. Никад и нисам. Увек су ми мотив да се још доказујем, да покажем да могу и више и боље. Наравно да ми пријају. Млад сам играч и подстицај су ми да даље радим на себи – објашњава.

Како сама воли да истакне, појединачних награда не би било без саиграчица. А у Езачибаши је ове године окупио заиста велика имена. Са Тијаном у дијагонали стоји још једна ведета српске одбојке, Маја Огњеновић, а места у постави попуњавају још и Американке Рејчл Адамс и Џордан Ларсон, Рускиња Татјана Кошељева и Бразилка Таиса. „Дрим тим“, рекло би се.

– Атмосфера у екипи је веома добра. Заједно смо већ месец дана. Уклопиле смо се добро. Све девојке су врхунске играчице и може да се примети да константно напредујемо као тим. Мени је посебно драго, што је са мном и Маја Огњеновић. Знамо се већ три године и свакако је то велика предност за клуб, а и нама је лакше – са задовољством признаје.

Као ниску бисера, српска тинејџерка ниже медаљу за медаљом. Свет је задивила још пре три године на Европском првенству, и од тада је стандардни члан националног тима. Као већ искусна репрезентативка, са 84 наступа у дресу Србије, ову годину украсила је и наступом на Олимпијским играма, и постала део највећег успеха у историји наше женске одбојке.

– Олимпијске игре су сан сваког спортисте и ја сам веома поносно што сам са 19 година добила прилику да видим како све то изгледа и још освојим медаљу. Прву за нашу женску одбојку. Сада не бих могла да издвојим неки део који ми је посебно  остао у сећању, јер цело то искуство једна велика прича, у којој сваки део има свој значај – са усхићењем говори, а онда додаје: – Нажалост, остале обавезе су нас брзо навеле да наставимо даље. Нисмо имале прилике да дуго уживамо у том успеху, али то не значи да га се нећемо радо сетити кад год имамо прилику.

После такмичења на светском нивоу, Бошковићеву и њене саиграчице очекују такмичења на европском континенту. Надметања у турској лиги већ су почела, а припреме за Лигу шампиона увелико су у току. Резултати остварени последњих неколико месеци обећавају, али и обавезују. Очекује се много од читавог тима, али и од Бошковићеве, која не крије да је спремна за нове изазове, у које улази са високим амбицијама.

– Очекује нас такмичење на клупском нивоу. Већ смо одиграле меч првог кола. То су нови изазови на које се максимално концентрисане. Турска лига је веома јака, има велике клубове са врхунским играчима, који гарантују добру сезону. Изузетна је конкуренција. А потом играмо и квалификације за Лигу шампиона. Доста је жеља, срећом и сезона је дуга.

Много момената „за сва времена“ проживела је Тијана само овог лета. Око врата су јој засијале две највредније медаље на репрезентативном и клупском нивоу. А тек јој је 19 година.

На питање који од тих момената јој је најважнији, без оклевања је одговорила:

– Олимпијске игре су највредније искуство. Много ми је значило што сам представљала своју земљу. Доста сам научила и напредовала као играч. Сигурнија сам у себе и осећам да сазревам кроз сваку утакмицу. Генерално, читава сезона је оставила пуно утисака на мене. Много тога лепог се издешавало и не може бити другачије него да будем задовољна.

Сигурно је да је освојена олимпијска медаља, остварен сан. Међутим, како младости и приличи, из њега су се изродили нови. Већи, другачији, плаховитији. Можда и тежи за ухватити. Мада, вероватније и достижни, с обзиром на то каквим темпом је кренула Тијана.

– Тај сан је остварен, али то не значи да нема нових. Желим опет да идем на Олимпијске игре, да опет освојим медаљу. Сигурно бих волела да не останем на ономе што сам до сада освојила. Хоћу више. И сви ти трофеји и одличја која ми недостају у колекцији, вуку ме напред, мотивишу ме да радим још. Млад сам играч, дуг је пут преда мном – закључила је Бошковићева.

Како је већ неколико пута истакла пред Тијаном су тек велики изазови. Јер лакше је доћи до врха, него са на њему задржати. Јасно је да је српска репрезентација већ одавно у њој добила играча за будућност, али и садашњост. Сигурна је и она да ће бити још трофеја. А кад их је до сад било оволико, зашто да јој не верујемо.

Српска дружина на окупу у Манили

Недуго пошто су се растале, прославивши олимпијски вицешампионски наслов, српске репрезентативке поново су се нашле на истом месту. И то готово пола тима који је Зоран Терзић водио у Рио, укључујући и њега самог.

У дресу Езачибашија у Манили су биле, већ поменуте, Бошковићева и Огњеновићева, боје сребрног Помија, бранила је Јована Стевановић, бронзану медаљу са Вакифбанком и признање за најбољег средњег блокера турнира освојила је Милена Рашић, док су на четвртом месту завршили Зоран Терзић, Силвија Поповић и Бојана Живковић са швајцарским Волером.

– Не тако давно смо све биле заједно у репрезентативним дресовима, међутим, морале смо свака на своју страну. На терену смо биле противници, али ван смо добри пријатељи. Добро се познајемо и волимо кад смо на окупу. Увек су то лепа дружења – нагласила је најмлађа међу њима.

Извор: Спортски журнал

Чланак Тијана – стварно најбоља на свету се појављује прво на Билећа.рс.

Тијана је била одушевљена величенственим дочеком. А бројне девојчице похрлиле су ка Тијани да се сликају са њом. Носиле су њену слику, тражиле аутограм.

– И у Београду је био величанствен дочек, али за мене је добродошлица у мом граду, од мојих суграђана, нешто што злата вреди и најлепше што сам могла да очекујем – истакла је Тијана.

Бошковићева је деци и омладини поручила да се баве спортом и да буду упорни, а на крају ће доћи резултати.

Сребрна олимпијка Тијана Бошковић стигла је вечерас у родну Билећу где су је прво дочекали родитељи, први тренер Зоран Видаковић и представници Одбојкашког клуба “Херцеговац”.

Тијану су дочекали и представници општине Билећа и народни посланик Радован Вуковић.

Тијана се захвалила Билећи на подршци. Каже да је пресрећна што је у свом завичају.

– Срећна сам, узбуђена, можда и више него када сам стигла у Београд. Билећа је мој родни град – рекла је насмејана Тијана.

У згради Општине Билећа, где је уприличен свечани пријем, Тијану је дочекала торта, украшена бројем на њеном дресу, као и бројем њених година.

Извор: Блиц рс

Чланак Билећа дочекала Тијану : Драго ми је што сам узор младима у Херцеговини се појављује прво на Билећа.рс.