Поводом Дана државности Србије уручено је ордење појединцима и установама за заслуге, а међу одликованим су и Дејан Стошић и Радомир Уљаревић, поријеклом Билећани. Дејан Стошић, члан нашег Управног одбора, добитник је овогодишње златне медаље за заслуге, а Радомир Уљаревић, дугогодишњи пријатељ Клуба, добитник је Сретењског ордена трећег степена.
Дејан Стошић рођен је у Смедереву, по занимању је мастер економиста. Његов дјед по мајци је из Паника, код општине Билећа, те отуда Дејанова љубав према Херцеговини и жеља да помогне што и годинама чини.
„Захваљујем се на овом великом признању које ми је на Дан државности уручио председник републике Србије г. Александар Вучић. Посебно ми је драго што су ме за ово значајно признање предложила завичајна друштва Херцеговаца у Србији, који су препознали моје активности на спајању и зближавању младих из Републике Србије и Херцеговина (Република Српска). Златну медаљу доживљавам као велико признање које ме обавезује на још преданији рад. Иначе, у мом одрастању и васпитању значајну улогу имао је мој ђед, мајчин отац горштак Јанко Глоговац, који је рођен у селу Паник, општина Билећа, у Херцеговини. Са њим сам као дете проводио много времена. Својим причама ми је у најрадијем детињству пробудио љубав према Херцеговини. Он је као аманет носио у себи родитељски благослов. Зато сам поносан на ђеда који је часно проносио своје српско име. Тако се у мени спојио распевани Врањански дух Бориног југа, понос и мерак, где су ми корени и одакле ми је отац и Херцеговачка епска виолентна стаситост, част и племенитост коју ми је усадио ђед. Да бих се ђеду Јанку одужио присетио сам се једне важне чињенице која је иначе, истакнута у предлогу за овај орден.
Наиме, за време владавине напредњака на челу са академиком Стојаном Новаковићем у Србији је уведена пракса позивања српских матураната из Аустроугарске на саборовање и академско дружење. Циљ Србије је био да се тадашњи матуранти саберу и да им се покажу историјске и културне знаменитости у Србији.
То ми је била идеја водиља да сваке године традиционално окупљам, организујем и финансијски помажем вишедневну екскурзију најбољих ђака Основних школа Републике Српске да ђакују у Србији како би сазнали о њеном историјском и културном наслеђу и тако их надахњујем патриотским вредностима и националним поносом. На исти начин окупљао сам ђаке из Србије да би упознали Републику Српску. Тако сам обављао послове, које сматрам да су од националног значаја јер буде патриотска осећања и негују љубав омладине према својој матици Србији. Завичајна удружења из Херцеговине су препознала моје настојања за спајање, саборовање и зближавање ђака и омладине из Републике Српске и Србије и предложила ме за овај орден. Захвалан сам им на предлогу. И ове године за Дан заставе крећемо у ново окупљање основаца у Републици Српској којима ћемо показати знаменитости Ваљева и Бранковине, Опленца, Пожаревца, Новог Сада, Београда.
На крају желим да искажем велику захвалност свим пријатељима у Србији и Херцеговини који су ми помагали у организацији дечијих посета, са обе стране Дрине, због чега ова медаља делом припада и њима. Један човек не може сам да спроведе све идеје. Снага је у људима“- истакао је Дејан.
Како Дејан каже, као што Србија не сме да стане, тако не сме да стане ни Република Српска и веза Срба са обе стране Дрине.
Радомир Уљаревић истакнути је српски пјесник и издавач. Рођен је у Равним Гомилама, село Горња Врбица, код Билеће. Живи и ради у Подгорици. Рајко Петров Ного је истакао за Радомира Уљаревића да је песник замашног и разноликог опуса, један од ријетких који зна да ризикује и да се поетички креће тамо и овамо, по мери материјала који обликује.
Објавио је бројна дјела међу којима су: Мијена , Бритва , Прикупљање података, Примални крик, Преса, Предговор, Зимски дворац, Двострука колевка (избор из поезије), Говори и чланци, Песме и преводи (избор из поезије), Памантул фагадуинтеи (на румунском), Опис, Интоарцереа луи Прометеу (на румунском), Црна кутија, Билећко пророчанство, Школа одучавања, Нови часови 2017, друго издање, 2020, Чиерна скринка (на словачком), Нови мигови, Пепео, Од свега по двоје и многе друге.
За свој књижевни рад и дјеловање добио је бројне награде. Међу њима су: УКЦГ (1981); Кондир Косовке девојке (1989); Кочићево перо (1993); Ристо Ратковић (2006); Видовданска повеља (2012); Сениор културе (Румунија, 2014); Миодраг Ћупић (2016); Калиновачки петровдански вијенац (2017); Летеће перо (Бугарска, 2017); Велика базјашка повеља (Румунија, 2017); Песничко успеније (2017), Златен прстен (Македонија, 2018); Арка (2019), Змајева награда Матице српске (2021), а сада и Сретењски орден трећег степена. Главни и одговорни уредник је издавачке куће Октоих и Штампар Макарије .
